Филателиста

пе –

eko 320 franko, 19 službenih (1871. do 1824.), око 40 ропо 1 око 50 РозНаетре, обгасиизкаћ шагака + шагака ха vojnu poštu. U прогедепји за mnogim drugim državama Ispada lanska i danas kao vrlo =olidna.

U Demskoj je filateHja vrlo razvijena. fFilatelistički savez je neumoran u radu i prireduje često i lokalne izložbe. Jake su veze u prvom redu s ostalim nordijskim „državama, a onda sa Vel. Britanijom, SAD i Nemačkom. Stogodišnjica prve danske marke biće proslavljena. mnogim lijepim i zanimljivim jilatelističkim „priredbama. Od 24. marta do 3. aprila održana je međunarodna lilatelistička izložba u Kopenhagenu pod pokroviteljstvom ministra rada. Od 31. marlia do 1. aprila priredio je agilni Rarhus Philatelistkklub u Rirhusu jubilarnu izložbu. Od 1. до &. aprila priredio je poštanski mu-– zej u Kopenhagenu smolru istoriskog maTerijala prvih danskih maraka. Izloženi su

Vlad. Prihić

nacrti i predlozi M. Fersleva, Ekersberga, PR. Випсепа, F. Baca, originalne tiskovne ploče i same marke. Od 9. do 20. maja održaće se u Kopenhagenu glavne priredba — izložba danske marke kroz 100 godina »CENTIDRN«. Pokroviteljstvo je preuzeo prijestolonaslednik princ Knud, a priređivači su savez i neka drušiva. 24. juna drži se u Kopenhagonu kongres ЕКедеганоп JInternaHonale de Philatelie. Poštanska uprava izdaje prigodne marke sa slikama poštanskih kola iz 1851. godine.

Izmedu danskih i jugoslovenskih filatelista ne postoje za sada jače veze. Kad bude osnovan jugoslovenski savez filateli_ sta i kad on bude primljen u članstvo FIP-a, nadamo se da će veze ojačali.

»Filatelistae ispred svojih čitalaca srdaСпо Сезша danskom filatelističkom savezu i pošlanskoj upravi stogodišnjicu prve danske marke sa željom da jubilarne priredbe budu poistrek za dalje jačanje filatelije!

Huzdca ( wwzičart aa matlkkama.

(Nastavak sa str. 111)

Od Italijana ovde spada G. B. PERGOLESI (1710—36), koji je za vreme krafkeg Života napisao veliki broj dela: opere, kantate, koncerte za violinu, čelo, crkvenu muziku (čuvena »Stabat mater«). Njegove opere »La serva padrona« i »Lo јгаје inamorato«

СЕМТЕМААЈО ali PERGOLESI |

27 3.

lepo su primljene u Parizu i proiglašene za model opere Hulio. Naime, od prvobitne ozbiljne opere, »opera seria«, razvila se »opora bulfo«, vesela, sa zanimljivim šaljivim dogadajima (italija Z. br. 502, 594).

Iz baroka nastaje ROKOKO, proelinjeniji i pokvareniji, radi slavljenja i za ugodnost vladara i plemića, u glavnom u Francuskoj. “Protiv pokvarenosti ovog pravca ustali su

mnogi napredni ljudi doba, što je dovelo do Iormiranja klasičnog stila — RLRASIKRA u muzici. »Klisični« muzičari bili su u glavnom iz bečke umetničke škole. Podloga klasike je bila vera u čoveka, dobrotu, slobodu, jednostavnost, jasnoću. Beethoven je ovo još proširio; kao umoetnik-revolucionar, uneo širu Žživoinu problematiku, emocije, što je posredno dovelo do stvaranja romantike. Glavni obris klasike dala su velika trojica” Haydn, Mozart i Beethoven.

J. HAYDN (1732—1809), годеп па ацstro-mađarskoj granici, po nekima hrvatskog

porekla (Hajdin?), studira u Beču, daje časove klavira; od 1767 je u službi grola Esterhazy. Posećuje dvaput London i daje koncerte. Pisao je sinionije, opere, kamernu mu~

190