Филателиста
ништво острва — око. 1250 душа — ти на-_
станити по суседним острвима. Овај дотађај је у ствари значио уједно и крај тзв, > Пп 'Con MMail«-y, о коме, вероватно, наша читаоци још нису ни чули.
На острву Ниауфо лађе уопште не мо
гу пристајати уз обалу, јер нема подесног_
пристаништа, због чега пошиљке, утвућене становништву овог 'острва нису смештали у вреће, као што је то општи поступак, него у мању лимену бурад, која се, на подесном месту у близини острва бацају у море. Шеф поште Ниауфо при доласку лађе са поштом, завесла својим чамцем у море и са нарочитом за то приприпремљеном справом извуче буре са поштом. Овакве пошиљке су, по наређењу новоселандске дирекције пошта, жигоза“ ли нарочитим жиговима са текстом »п Сап Мапм«, који су веома тражени у круговима сакупљача жигова Велике Британије. Пошто је шеф поште Ниауфо, приликом великих земљотреса 1946 године, изгубио сав уређај за обављање преузи~
мања поште на описани начин, » Пт Ма« је од тада престао да функционише. Да се вратимо догађајима у 1905 години и на велику катастрофу, коју сам на почетку споменуо. Каролинско острвље има незнатну површину од једва 700 кв. жилометара, али се простире у ширину од 3000 километара. Највеће острво ове групе је Понапи, округлог облика, са преч“ ником око 20 км. Овде се изградио и главни град, назван Понапе.
Поменутог дана прохујао је страхови“ ти тајфун преко тих крајева, те је острво Понапи са градом Понапе у року од неколико минута лежало у рушевинама. Са океана су се приближавали страховити таласи, који би са острва збрисали све, да обале нису биле јако високе. Понапе је тада имао око 2.000 становника, већином Европљана, који су се овде били населили са својим породицама (већином су били Немци) и створили плантаже. Није било ниједнога од њих, који није изгубио свој дом.
(Одмах после те ужасне катастрофе хтели су сви ови насељеници' да известе своју родбину у Европи, да су сретно преживели катастрофу, и пошли на пошту, која је, међутим, такође лежала у Ру“ шевинама. Упропашћен је био цео уређај поште па и све залихе марака, — како се то из званичног записника видело у вредности од 5.150 марака. Није на пошти преостало ничега сем службеног жига поште ПОНАПЕ.
Наредник полиције Браун, који је Уједно био и шеф поште, помогао се како је знао и умео. Успео је да из једне „су“ седне“ поште прибави 1430 комада поштанских марака по 10 пфенига и неко-
7 анти - - ДРЕ
лико хиљада дописница. Марке је усправ—
но преполовио и налепио на дописнице_ та их је све жигосао "службеним ЖИРОМЕ поште Понапе. Пошто је прописана такс= ва, дописнице тада била 5 пфенинга, спретни шеф поште направио је на тај начин 2860 комада новитета — целина са преполовљеним маркама. — Тако су настали. тзв. „тајфун провизорији“, који су нарошито цењени у круговима специјалнихсакупљача марака бивших немачких ко– лонија.
Каталог |Михел за 1942 годину нотире. ову марку са. 35 Мк. а са жигом приспеће са 100 Мк. Треба знати још да је у те време на острву Понапи живео приличавброј филателиста, који су за своје потребе купили већи број тих провизорних марака, које нису били отпослали, већ су их остављали са спекулативних намерама_ Наравно, овакви комади немају пријемни жиг немачких или других европских пошта. j
Касније су оспоравали званичност Oвих половљења, у вези с чиме је дирекција пошта у Хале=у издала обавештења. према коме се не може оспорити чињеница да су ове провизорне марке из По– напе-а званична половљења, јер је у току 1905 године са каролинских !острва стигао већи број дописница франкираних са овим провизоријем, на подручје халскепоштанске дирекције. Главна дирекција пошта у Бремену пак у обавештењима из датим 26 марта 1906 каже: „Установљено је да је поштанска испостава у Понапи (Каролинско (острвље) у времену од априла до јуна месеца 1905. г. услед орканом проузрокованих · околности преполовила 1430 комада марака од 10 пф. номинале и утрошила исте као марке од 5 пф.. Ово обавештење Земаљска глазна дирекција пошта потврдила је 17 октобра 1906, те је на тај начин од највишег форума „тајфун-провизоријум“ озваничен п признат као поштанска марка.
Као што сам споменуо, са овим провизорним маркама су до извесне мере и спе– кулирали. Филателисти са острва куповали су ово провизорно издање и чували га жигосаног службеним жигом поштанске топоставе, а касније, када је ова добила нов жиг, стављали су и те нове жигове на дописне карте. Многи су од њих налепљивали половљене марке и на коверте, = има доказа, да је шеф поштанске аген-
туре у Понапе-у још и у 1910 години неуморно продуцирао своја половљена, које: је затим, на жељу филателиста, поништавао |осим службеним жигом MI са поштанским жилом. Баш због тога у филателистичким круговима треба повући границу између стварно употребљених половљења,. која су на целинама и на којима се види и пријемни жиг поште, и оних која су једноставно налепљена на карти или ко-–
142
a emaa re
a
певати аврИМиЕ рресит
ram