Филателиста

CNN —— e: ·

Ладислав Фишер

Quo vadis — philatelia

(Хумореска)

У нашој се подружници одржавају састанци, поред недеље, и петком после подне. Званично састанци почињу у четири сата, али у то време мало нас је у друштвеним просторијама. Тако је то било и недавно... Било нас је неколицина, и време смо проводили у невезаном разговору и разгледању наших албума и класера... Али, према петом поподневном часу просторије су се већ напуниле. Стигао је и секретар подружнице, а одмах за њим и благајник. На лицу секретара могло се видети да је пун сензација. Смејуцкао се самозадовољно..Овај састанак, који је испочетка изгледао да неће бити ни мало интересантан, од једном је добио тон занимљивости и живости..

„Другови!“ — започео је секретар озбиљним гласом — „Ко жели да узме загребачке срећке2... Шена им је само 100 динара, — а свака друга добија!“

Ово његово саопштење пропратила је нема тишина. Изгледа да су се присутни још добро сећали недавне словеначке „лотерије! ... А секретар је, међутим, наставио:

уМолим вас, узмите их што пре, јер се оне могу купити још само за неколико дана... Купујте их, кажем вам, јер ћете идуће недеље моћи купити — само срећке београдског савеза уз цену по 30 динара по комаду...“

Један сакупљач марака, члан наше подружнице, који је познат по своме хумору, почео се на столици врпољити. Опажали смо да о нечем лупа главу и да неће дуго издржати без речи. И проговорио је: __„Продајете срећке2 Па то је врло лепо, јер и ја налазим да је продаја срећака врло

паметна ствар... Пригодом словеначке „лотерије“ ја сам узео чак десет комада... “ „Но, и шта сте добили“ — запитао га је један омладинац. „Огромно искуство!“ — одговорио је „Дакле — ништа. Али зато ипак нисам су-

више платио, те сам се зарекао, да иећу узимати срећке, све док суботичка подружница не приреди лутрију...“

„Но, на то ћете још дуго чекати!“ упао му је у реч наш секретар — ,,... Али, морам вам скренути пажњу, другови, на еколност, да од данас примамо предбелешке за разне серије нових марака...“

Један филателиста из прикрајка упаде му у реч:

„Да чујемо! Много ме интересује, пошто скупљам четверце!...“

„Срећан сте човек!“ одговорио му је секретар, па је наставио;

„Другови, моћи ћете ускоро набавити

авионску серију, чија је номинала 222 линара...“ „То значи, потребно је да спремим 555 динара!“ — приметио је скупљач четвераца. : a :

Секретар се само насмешио:

„Па да! Ствар је врло проста: 4Х222888; дакле, ни мање, ни више!... Али че– кајте мало; још нисам готов!“ — па је за стао за тренутак, дубоко предахнувши:

„Као што вам је познато, у Загребу се ускоро отвара прва послератна земаљска изложба марака. Том згодом ће марка зрачне поште од 6 динара бити емитована у промењеној боји и са претиском. Препоручујем вам да извршите предбелешке већ сада, јер ћете ову марку, како је то означено на изложбеној плакати, добити бесплатноја „Па то ће бити највећа сензација!“ приметио је један с краја стола. :

„Чекајте!...“ — наставио је секретар: — „Мора се платити и улазница за изложбу, ако се жели добити марка, а то ће стајати, као сам сазнао, само 22 динара!“

„То је врло солидно!“ — упао му је у реч хумориста — „Помислите, дајем благајнику 22 динара за улазницу и добијем бесплатно, рецимо, (будимо скромни!) 10' комада.“

„He, не, драги пријатељу!“ кретар. „Ви се варате!... За једну улазницу добијете само 1 комад. Ако желитевише, рецимо 10 комада, платићете 10 улазница тј. 220 динара!“

Наш хумориста га је опет прекинуо;

„Свакако ће бити скупоцен поклоп!,,.“

„Јесте!« — приметио је секретар — „али, још нисам завршио! Можете добити на изложби жигосани изложбени блок, чија је номинала 100 динара уз скромну цену од 600 динара; даље, нежигосан блок („ под. одређеним бројем улазнице“) уз цену од 100 динара!.. .“

„А ако не добијете „улазницу под од–

рече се-

ређеним бројем“2“ — питао га је један омладинац. „Онда нисте ималу срећу!...“ — од-

говорио је секретар. ,,... Али, скрећем вам пажњу на то, да на изложби можете купити жигосану авионску серију уз цену од 2595 динара.“

=-Друже секретаре, је ли то иста серија,

чија номинала 222 динара2г“ — упита хумориста. „Немојте ме стално нервирати!“ — добл, Ј

ци секретар, па настави свој говор: „Знам да је разлика 63 динара, али помислите на то, колико жигова на коверти треба уда– рити!... А кад већ говоримо о жиговимл, обавештавам вас, да ћете моћи купити на загребачкој изложби такозвану изложбену

269