Филателиста

“ 3) Бос. Крупа — без оквира.

4) Имотски. Правоугаони жиг (споља де620, изнутра танак оквир), лево петокрака звезда, десно троредни TeRcT „CENZURA / POŠTA | IMOTSKI“.

5) Брчко. Правоугаони жиг са троредним текстом „КОМАМРА./ МАЈЕМСКОВС PODRUČJA / CENZURIRANO“.

6) Сарајево:

а) цензурни жиг бр. 5 (исти тип као бр. 14)

НЕМАЊА УВАЛИЋ

> Непонишлене

Ми, скупљачи марака, често постављамо ово питање. У недоумици смо које и какве марке да скупљамо, да ли нове — непоништене или поништене — жигосане. Сврха овог чланка је, дакле, да у њему расмотримо све оно што иде у прилог или на штету скупљања једних или других т. ј. непоништених или поништених марака.

Раније су скупљане само поништене марке, а само у изузетним случајевима и у веома ограниченим количинама и непоништене. Питамо се сада, како је дошло до тога да се данас скупљају скоро искључиво непоништене марке.

По моме мишљењу, скупљање непоништених марака потекло је из жеље појединаца, да трговином — препродајом марака створе себи извор зараде. Појавом трговаца са маркама појавило се и скупљање чистих марака у знатнијим размерама, а ево зашто. Код професионалних трговаца са маркама нема, разуме се, одушевљења и -воље за скупљање марака на начин како то врше филателисте — аматери, код којих је то једна врста забаве — спорта, па у много случајева чак и страст. Трговци теже да на што бржи и што једноставнији начин дођу до већих количина поштанских марака, које he препродавати. Разуме се да је за њих много лакше и једноставније на поштама купити веће количине нових поштанских марака у комплетним серијама и такве их, без улагања било каквог труда и посла, даље продавати, онда када сматрају да је то најповољније. Код препродаје поништених марака ствар је, међутим, знатно. компликованија и изискује много више послова. Треба марке са поштанских пошиљака скидати, па прати, па сушити и онда, као најважнији и најтежи посао, стварати из њих комплетне серије. Из напред изнесенога произлази да нас је на скупљање непоништених марака навела трговина са маркама и жеља појединаца да. из те трговине створе себи извор и средство да на лак начин долазе до, по некад, веома значајних зарада и средстава за живот. Да ли та њихова жеља за лаком зарадом треба све нас, филатели-

6) цензурни жиг бр. 10 - % в) цензурни жиг љубичасте боје у правоугаонику, текст „ЦЕНЗУРИСАНО / САРАЈЕВО / ВОЈНИ ЦЕНЗОР БР 14", у три реда. У Дедијеровом „Дневнику“ стоје две успомене Е-налепница из времена т. зв. НДХ: 1. Јајце — Е ЈАЈСЕ 1744 2. Прозор — Е РЕОХОВ 1330.

(Наставиће се)

или поништене

сте, да приволи на скупљање непоништених марака:

Да видимо прво да ли скупљање непоништених марака има у опште преимућстава над скупљањем поништених и у чему би се та преимућства састојала. Неоспорно је да скупљање непоништених марака има извесних преимућстава над скупљањем поништених. Та преимућства би била, у првом реду, естетски лепши и за око привлачнији и прикладнији изглед непоништене марке. Непоништена марка никад није замазана поштанским жигом, што је, на жалост, врло чест случај код поништене марке, — и ако не би морало тако бити. Даље, извесне боје макара при прању код поништених, губе много од своје лепоте и изразитости, што код непоништених није случај. Непоништене марке су глатке, неизгужване и имају свој нарочити сјај, што све поништене марке немају. То би, чини ми се, била сва преимућства за скупљање непоништених марака. Преимућство је, дакле, чисто естетске природе т. ј. лепши је изглед непоништене него поништене марке.

Да видимо сада и преимућства скупљања поништених марака! У првом реду треба пречистити једно, а то је да ли скупљамо поштанске марке, које, као такве, треба да носе и сва обележја поштанске марке или скупљамо лепе, уметнички израђене, разнобојне и шарене слике, које својим цртежима приказују просветно-културни, економски, политички, уметнички, спортски и т. д. развој извесне земље. Ако марке, које скупљамо, треба да буду и поштанске, онда није довољно да буду купљене на пошт. шалтеру и пренесене у збирке, јер оне од стране поштанске управе нису у ту сврху штампане. Да би удовољиле својој намени, треба да буду употребљене за франкирање поштанских пошиљака, т. ј. да буду употребљене и жигосане и тек тада, поштотсу послужиле сврси, за коју су издате, оне постају праве поштанске марке. За филателисту — скупљача поштанских марака, дакле поштанска марка је она поништена. Сем тога, лепота скупљања поштански употребљених марака

301