Филателиста

"1909 год. али то је и једини страни уред, _ скоји је радио и кратко време после прожламације Израела, преносећи пошту француског конзулата, а при томе употребљавао “специјалне марке, које су данас на марке Налестине. 2

Аустрија (1852—1914) — Петах Тик"вах, Јерусалим, Јафа и Хаифа. Ове четири поште употребљавале су редовне аустриске марке, но с претиском тада важеће

валуте у Палестини (пара — пијастер). Русија (1856—1914) — Јерусалим, Ја-

-фа и Хаифа. a iy Немачка (1898—1914) — Јерусалим,

„Јафа, Хаифа и Рамлех. Сви немачки жигови су били са четвртастим оквиром. Њихова карактеристика је да свака пошта има истоветан текст осим ознаке места, као н.

пр. »А0Џ5 КАМШЕН/РАЕБИМА« — »DEUТСНЕ РО5Т«. Италија (1908—1911) — Јерусалим.

Италија је имала само једну пошту, која је "углавном отпремала у Рим писма свештених лица. На жигу ове поште налазио се "текст »СЕВИЗАЕММЕ«.

Осим наведених држава у Палестини је држао поштански уред и Египат, чије је седиште било у Јафи. У то време је Египат припадао Турској, али је уживао извесна самоуправна права, па је чак имао и вицекраља. Израелски сакупљачи марака још нису успели у потпуности расветлити деловање египатске поште у Јафи из разлога, што су жигови ове поште на италијанском језику и што су веома ретки:

Почетак Првог светског рата, као што смо већ рекли, учинио је крај страним поштанским агенцијама у Палестини. За време рата само две стране војне силе одржавале су војне поште. Једна је била Немачка, која је, као савезник Турске из овог времена, дошла у Палестину. Позната су нам два војна поштанска уреда. Један је био у Јерусалиму, данашњој Израела, док је други деловао у граду Беер Себу. Моментано је Беер Себа најважније јужно упориште Израела. Ту почиње пустиња Негева и друм према Елату, који лежи у заливу Акаба у Црвеном Мору. Израел је добио у заливу Акаба један "појас од 10 км.; ова морска обала има огроман стратешки WH економски значај. Друмом између Себе и Елата везано је Средоземно море са Црвеним морем, без употребе Суецког канала. Па и у Првом светском рату је Беер Себа била веома важна стратешка тачка, па је, изгледа, то био разлог што је АОК (Аттее Ођегкотапдо) успоставио у овом граду уред за своју војну пошту. Али, када су се централне силе морале повући из Палестине, њу су окупирале снаге енглеских, аустралиских и индиских војних одреда из АПепђу-еве експедиционе армије, па су уместо нема'чке војне поште успостављене енглеска,

престоници

аустралиска и индиска војна | ошта, које су употребљавале свака своје марке.

У пролеће 1918 године појавиле су се прве палестинске марке, које су издале енглеске војне управне власти. Но ове марке нису биле употребљаване искључиво на подручју Палестине, него на полој територији Мале Азије.

У јулу 1920 године Палестина постаде енглеска мандатска земља, па тако доби цивилну управу. Курсирајуће марке прештампали су на три језика: арапски, латински и јеврејски. После седам година, а по увођењу египатске фунте, емитована је нова серија марака. На овим маркама су приказани разни крајобрази или знаменитије зграде (Давидов торањ у Јерусалиму, Ракилин гроб, Тиберија итд.). Ова серија је остала у течају све до 1948 године, тј. све до постанка и прокламације нове државе — Израела.

У хаосу после прокламације нове државе преузимање поштанских уреда, а ни снабдевање истих маркама, није било једноставна и проста ствар. И ако је прва франко серија (старински новци) била израЂена, протекло је још доста времена, док су нови жигови и марке приспеле у расуте поштанске уреде. Баш зато су на подручју Израела у то кратко прелазно време употребљаване разне пропагендне и рекламне марке, највише оне с ознаком ККЛ (јеврејски национални земљишни фонд) и те марке су претискане ручним жигом и текстом РОАЕ (пошта, на јеврејском језику). |

Све ове претече израелских марака данас су већ до танчина обрађене и поједине међу њима претстављају, заиста, велику вредност.

Сакупљач марака Израела, према томе, има велике могућности, ако се одлучи да сакупља и ове претече његових редовних марака; које смо напред набројали (наравно са жигом садашњих израелских места). Ту спадају марке Турске, Француске, Аустрије, Русије, јнемачке, Италије, Египта, Палестине; даље марке војних пошта Немачке, Енглеске, Аустралије, Индије, па марке британске војне управе; затим марке мандатске цивилне управе, па многи провизорији који потичу из времена прокламације државе Израел и, коначно, редовна издања поште Израел. Филателисте Израела, како смо обавештени, сакупљају, неупотребљене, само ове две последње врсте марака. 6

Podružnicama i pretplatnicima !

Mole se svi koji nisu plafili dužnu pretplatu do kraja frećeg fromesečja 1951 g. da nam odmah pošalju na naš tek. rač. 104-903317

ma ==

310