Филателиста
__ Бгојодје
, објавили смо поступак овог француског ли-– ста, а сада ћемо да упознамо наше читаоце како је постурпило уредништво „В.8.-2." _ Оно се обратило Светском пошт. савезу са четири питања:
1) Да ли је Хрватска још чланица Светског пошт. савеза:
2) Да ли је хрватска влада у изгнанству призната од Светског пошт. савеза:
3) Да ли ове марке имају франкатурну вредност:
4) Да ли ће ове марке бити објављене у месечном часопису „ЏМОМ РО5ЗТАЕ"2
Уредништво је добило од директора Светског пошт. савеза одговор на сва четири питања НЕГАТИВАН.
На основи тога одговора „В. 8. 2." је "објавио у бр. 7/8: да су ове марке без поштанске вредности и скреће пажњу својим читаоцима на набавку ових безвредних вињета. i
___ Ово износимо да би и наши читаоци били сачувани од излишних издатака, који би у исто време били помоћ овим крвавим издајницима југословенских народа, а и да би поредили поступке ова два позната светска филателистичка часописа.
ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ ПОШТАНСКЕ МАРКЕ У ВАТИКАНУ
Идуће године прославиће се у Риму стогодишњица прве поштанске марке Црквене "Државе. Већ је одређен један комесар за организацију те прославе. А.
ПРОДАЈА КРАЉЕВСКИХ МАРАКА ~ У ЊУЈОРКУ
После продаје збирке марака бившег румунског краља Карола, у Њујорку је изложен продаји један део збирке египатског краља Фарука.
Збирка марака краља Фарука је једна од највећих на свету; она чак премаша и колекцију енглеског краљевског двора, Разумљиво је да је вест о' овој продаји побудила велики интерес у Америци. Ову збирку добила је на продају позната фирMa „STOLOW“, која спада међу највеће трговине марака у Америци. Продаја ове збирке је започета 14 маја о. г. и трајала је пуних шест дана уз највеће интересовање америчких филателиста и трговаца марака. Бруто приход од ове продаје износио је 167.000 долара. Само писмених понуда за ову лицитацију било је 2116, док је за време лицитације посетило просторије фирме 11.800 лица.
Сакупљаче ће свакако занимати које су све ређе марке дошле под чекић солицитатора и колико је плаћено за њих. Ево неколико примера: четверац руске марке од 7 рубаља из 1902 г. (црна и жута) са изврнутим средишним делом постигла је цену од 1600 дол., а других руских серија продато је за 4000 дол.; за четири гарнитуpe немачких „Мтеја“ марака из 1901 г. један одушевљени и страсни филателиста
У прошлом броју нашег листа_
платио је „само“ 1350 долара. У овој збир—_ ци се налазио и блок од 20 марака од 3 крајц. Турн и Таксиса из 1859. Њена каталошка вредност била је 300 дол. Прва марка Француске у францима постигла је цену од 1500 дол. Међу сакупљачима марака старе Немачке водила се велика борба за један редак примерак који је на крају продат за 530 дол. Такође је вођена велика борба за једну серију марака немачких колонијалних поседа; то је била серија марака „ЈАЦЈТ“ са Маршалског острва; за њу је плаћено 590 дол. Велики успех је постигло неколико јеменских прводневних коверата ваздушне поште, које су биле издате у времену успостављања редовног ваздушног саобраћаја између јеменске престонице и Њујорка. На свакој коверти био је залепљен по један блок ваздушних марака; плаћени су по 110 дол. за комад. Прва серија порто-марака француске колоније Обок продата је за 1150 дол. З= марке С. А. Д. од 1 цента из 1920 год. са специјалним зупчањем постигнута је цена од 110 дол.
За ову лицитацију штампала је фирма
пи ТОГОМ/"“ посебан ценовник, у коме су на 319 страна приказани вреднији примерци из збирке марака краља Фарука. Ценовник је илустрован са много фотокопија. · _ Занимљиво је да је за цело време тргјања ове лицитације вођено велико такмичење, управо борба, највише за класичне марке, што је очити доказ да класичне марке чврсто стоје у филателији на првом месту.
СА ФИЛАТЕЛИСТИЧКОГ ТРЖИШТА У АУСТРАЛИЈИ
Једна комплетна збирка аустралиских марака, издатих од 1913. г., продата је недавно по цени већој од 10.000 аустрал. фунти. То је била најзначајнија продаја, која је извршена у тој земљи од када су у њој поштанске марке пуштене у течај. Продавац је скупљао марке 54 године. Он је изјавио да је ова збирка, која је садржавала око 30.000 примерака, имала све реткости Аустралиског Коменвелта. На пример, од једне марке од 4 пенса, љубичасте боје, са сликом краља Ђорђа У, постоје само 3 примерка.
Ево и другог рекорда за Аустралију! Једна марка Сједињених Америчких Држава из 1859 г. тет-беш, продата је за 750 аустрал. фунти.
АТЕСТИРАЊЕ МАРАКА НЕКАД И САД
Некада су марке атестиране врло јевтино. Тако је чувена фирма Браће Сенф из Лајпцига тражила само 3 пфенига за преглед поједине марке, без обзира која је и каква та марка. Данашње атестирање и експертиза стају знатно више, управо, у односу на оно некадашње, и превише.
O. JI.
314