Филателиста

___+егласјопа!па зКгасептса. А.). Е!јектепа зћија.

са i 17 ПИ

od 1 ampera jačine je ona, Која u vremenu

od 1 sekunde izdvoji 1.12 _miligrama srebra. iz 25% rastvora srebra. Ampere je napisao vi-.

še knjiga,od kojih navodimo: »La fhćorie des рћепот. «јестодуп.« (Paris 1826), »Recueil d'observalions. вјестодуп. « (1822), »Essai sur la philos. des sciences« (1834/43).

Francuska je izdala jednu marku 10 VI. 1936 g. sa slikom A. М. Атреге-а, „povodom slogodišnjice njegove smrti. (бсон А 60.)

AMERLING, Friedrich (14. IV. 1803 Beč —

14. |. 1887 Beč), ausfriski slikar. Prvo je učio na akademiji u Beču, zafim kod -znamenitog engleskog portfrefiste Th. Lawrence-a, pa kod francuza Horace Vernel-a, a posle foga se usavršavao u Veneciji ı Rimu. Vrativši se u domovinu, ubrzo poslaje poznat i сепјеп, паročifo omiljen kod bečke aristokracije. Pored portreta slikao je i žanr-slike. Kod ženskih portreta pazio je na lep kolor i na odgovarajuću pozu, dok se kod muškaraca frudio da izrazi karakter.

Ausfrija je izdala 1948 g. jednu marku sa slikom F. Amerlinga u spomen šezdesetogodišnjice njegove smrti i 1947 g. jednu marku sa reprodukcijom njegove slike »Devojka sa

slamnim šeširom«. (Scoft A 134, SP 146.)

ABD-er-RAHMAN, po nekim izvorima Abdu-r-Rahman (1778—1859), sultan Maroka od 1822 (po nekim izvorima od 1823) do 1859 q. Borio se profiv Ausfrije i Francuske, одnosno profiv okupacionih snaga ovih zemalja.

_ Jedno vreme je u savezu. sa ı Abd-el-Kader-om

a

(vidi Abd-el-Kader u Filatelistit br. 78); теаи т, рогје хагобђамапја_ "Abdel'Kader-a" od od. slrane јата оп БИ бај mir sa ето

Alžir je Izdao 2 marke 1930 g. sa slikom džamije Abd-er-Rahman-a. (Scoit A 2, SP 13.)

ANZENGRUBER, Ludwig. (29. XI. 1839 Beč — 10. XII. 1889 Beč), ausfriski dramatičar i pripovedač. Bio je frgovac sa knjigama, glumac, novinar i policiski činovnik sve dok mu drama »Der Pfarrer von Kirchfeld« (1870 g.) nije požnjela veliki uspeh, kada _je napusfio svoje zvanje, da bi sve do smrti živeo iskljuсто za književnost. Napisao je mnogo pozorišnih komada, čiju je sadržinu uzimao iz iadašnjeg živola ausfriskog naroda. U glavnom je obrađivao narodne molive. Njegovi pozorišni komadi su delimično prevedeni ı na sfrane jezike. (»Ein Faustschlag«, »Der Meineidbauer« i id.). Sličnu tematiku imaju i njegovi romani (»Der Schandilecke — 1876 g.) i novele (»Dorfgange« — 1879 g., »Bekannie von der Sfrassev — 1881 g. ı fd.). Spomenik Anzengruber-u je ofkriven u Beču 1905 g. Ausfrija je izdala 1931 g. jednu marku sa sli-

|. Апхепдагиђет-а (5сон 5Р 42).

ALT, Rudolf (28. VIII. 1812 Beč — 12. III. 1905 Beč), ausfriski slikar, jedan od najznačajnijih majstora Беске škole. Sin Јакоба Alt-a, slikara, rođenog u Frankfurtu (17891872). Učio je prvo kod oca, zafim je od svoje 14 godine. pohađao akademiju u Beču, Slikao je pejsaže, zgrade, delove ulica. Mnogo je pulovao po Ausfriji, Mađarskoj, Italiji, Dalmaciji (1840 g.) i na Krimu (1863 g.). Najviše je radio majstorski izrađene akvarele. Star i novi Beč se sjajno ogleda u njegovim delima. U mladosti mnogo je polagao na izradu sitnih detalja, dok je u starijim godinama vla-

356