Филателиста

5575 =

____njemu nazvana, i ona je učinila ovaj prona____(eni sistem plinskog osvetljenja epohalnim.. ___Godine 1902 pronašao je električnu »Osmi~

_ um<«-Žarulju, a 1903. (po nekim izvorima 1908.

g.) pronašao je lako zvane »руторћогпе« Је= gure (kamen za upaljač). 'Busirija je izdala

1936 g. jednu marku, na kojoj se vidi Piue=" TOV poriret a u pozadini slika plinske i clek-

trične žarulje. (Scott SP' 85). AUENBRUGGER, Leopold, v. Аџепђгиро

(19. XI. 1792 Graz — 16. V. 1809 Вес) ]е-

kar, pronalazač porkutacije. Studirao je u Beču, Od 1751 do 1786 2. гафо je u špan= skoj bolnici u Beču. Godine 1754 је ргопа5ао 1 имео ш ртакеџ тегјодц ispitivanja Киcanjem grudnog Коза (регкшасја). Pokle sedam godina rada ovom metodom izdaje je=

dno delo o svojim zapažanjima pod naslo-

· vom winvoenium norum ех percussione tho=

racis humani, ut signo abstrusos interni pectoris morbos detegendi« (Beč 1761). Na ovootkriće je Corvisart, Napoleonov lekar, skrenuo pažnju lekara 1808 g. Bečki kolegium lekara povodom stogodišnjice smrti L. BuonБтцорег-а, 18. М. 1908 g., obkrio je spomen ploču na kući (Neuer Markt No. 9) u kojoj je Auenbrugger umro.

Bustrija je izdala 1937 g. jednu marku sa njegovom slikom. (Scott SP 93).

ZIRLT, Ferdinand Ritter v. (18. IV. 1812

Obergraupen p, Teplitz — 7. IL 1887 Beč)

znamenit očni lekar, profesor bečkog univerziteta. Školovao se u Leitmeritz-u, a medicinski fakultet je pohađao u Pragu, gde

i O. = РТ == ПЕРИ S:

је 1839 g. dobio doktorsku diplomu. Izdao.

je više knjiga o lečenju i bolestima oka. (Бле Verletzungen des Auges«; »Hrankhei= len d. Апрес »ОрегаНопчјећго« itd.). 9. VIL 18906 g. otkriven mu je spomenik na univerzitelu nm Beču. пе даје Austrija je izdala 1937 g jednu marku sa njegovom slikom (Scott SP 97). АВОУЈАМ, Насашт (1800 1848) jermenski pisac i pesnik, književnik. Prvi pre-

kida sa upoirebom sfarog klasičnog jezike

i piše modernim jezikom. Prijatelj Rusije т u tom pravcu deluje.

S.S.S.R. je izdao 1948 g. sa naipisonm »Osnivač nove .jermenske» književnosti« dve

· marke sa njegovom slikom prilikom stogo=

dišnjice smrti. (Scott A 708).

ARIOSTO, Lodovico, (8. IX. 1474 Кео-

о — 6. МТ 1533 Еегтага) једап од пајмеćih italijanskih ·pesnika. Otac mu je bio grof Niccolo degli Ariosti i služio je porodicu

_Este iz Ferrare, jedno vreme u svojstvu ka-

petana grada. Bio je sirog i krut i nije rado gledao naklonost svog sina prema književnosti, već je hteo školovati ga za pravnika. Kada je uvideo da mu ni posle pet godina provedenih na pravu sin ne pokazuje nikakve ambicije u ovoj nauci, а да ima uspe-

ha na dvoru u Ferrari sa svojim pesmama,

on Se više nije prolivio njegovim -težnjama. Briosiro uči i čita sve što mu dođe pod ruku; ima najbolje učilelje. Počinje da piše i da prevodi sa uspehom. Posle smrti svoga оса (1500 g.) ostaje mu da se brine o porodici, kao najstariji sin od desetore dece. Olišao je u službu, obavljao je uglavnom diplomatske misije i međuvremeno od 1505 do. 1516 g. napisao je svoj ep »Orlando furioso«. Istovremeno se oženio, KHasnije je promenio

svoju službu, i 1590 g. naimenovan je za ·

namesnika pokrajine Garlagnana. U ovoj teškoj ali unosnoj službi stekao je malo imetka, s kojim se 1525 g. vrahio u Ferraru, sazidao kuću i lu je živeo sve do smrti. Napisao je 17 elegija, 2 t. zv. »capitolo«, 2 ekloge, zatim junački ep, latinske epigrame, ode itd. Njegova dela su izdata u skoro 120 izdanja. Bh najznačajnije mu je delo romantični ер »Drlando jurioso« u 46 spevova. Njegova

" дела imaju naročitu čar, prirodna su, živa,

realna, a u jeziku su dostigla takav stepen harmonije, da ga fo čini jednim od najznačajnijih pisaca italijanske klasične literature.

Italija je izdala 1932 g. jednu marku se njegovom slikom, (Scott A 136).

386

а kai ~