Филателиста

Гора хтела да се ослободи плаћања ства-

ри, које су за њу излифероване. Мини-

(старство трговине -одобри у новембру 1873 године да се црногорској поштанској управи пошљу сва поручена помоћна

средства, па и поштанске-марке и поштански жигови, те је по томе изгледало да се било начисто, да за њих исплаћени износ неће ништа или тек само најмањим делом бити надокнађен. Већ 21 новембра 1873 г. (П. бр 39.818) беше издато нареЂење дирекцији пошта у Задру да утврди икоји би се износ у свему могао утерати од црногорске поштанске управе." До тада трошкови беху достигли износ од 579 фор. и 15 кр. . ____Tek 24 Mapra 1874 r. (Il. 6p. 10.052) могла је задарска дирекција: пошта саопштити министарству трговине, да се црногор= ска поштанска управа сада изјаснила да поштански уред на Цетињу отвори 15 априла, евентуално | маја 1874 године и да се у овом року и поштански споразум стави у дејство. Министарство трговине стави сада „наредбом од 9 априла 1874 год. (П. бр. 11.390), на снагу поштански споразум са Црном Гором од 1 Maja 1874 године.

Поштански споразум требало је, даКле, да ступи -у живот | маја 1874 године; истовремено требале су да буду отворе-

Е. АКНАМСЕШ5КГ

= ИЕ РИМ пр M == =

не поштанска линија Котор—Цетиње и по-

_ шта Цетиње и да буду издате нове по-

штанске марке. Директор пошта за Далмацију; који је водио све преговоре са Црном Гором, сам се крете на Цетиње, да изврши последње припреме за почетак рада. Да ли је отварање поштанског уреда на Цетињу и издавање поштанских марака у истини било 1 маја 1874 г., не види се из аката. Пошто ми пак код филателистичких аутора налазимо податак да је пуштање марака у течај било тек 10 маја 1874 године, држимо да није искључено, да се отварање за неколико дана одложило, могућно ради тога, што су Црногорци још рачунали по старом календару, који је за нашим тада заостајао за 12 дана, и 1 мај свога рачунања времена узели као дан отварања.

Ново створена поштанска служба у Црној Гори није у почетку имала много рада. И упркос томе што не баш незнатне количине поштанских марака већ тала беху отишле у скупљачке сврхе. Прво издање марака од 105.000 комада, свих вредности заједно, било је довољно за шест година. Писма, која су правилно била у промету и правилно франкирана са овим првим црногорским издањем, изванредно су ретка.

Аего аје ја

VII.

Vazdušne vinjefe ili plakafne vazdušne marke, koje su bile izdavane u vezi sa avijacionim mifinzima i ulakmicama, aerofilaleliste obično nazivaju vinjele i sabiraju ih, normalno, nežigosane. Od ovih vinjeta ima inferesaninih serija il pojedinih komada; izdavane su većinom u Evropi pre Prvog sve{skog rala i preisfavljaju prve lipove primiiivnih vazdušnih aparala. Vinjete su služile isključivo za propagandu avijacije, a njihova pošlanska upolreba bila je dobrovoljna.

U drugu grupu ovih plakafnih vinjeta spadaju one, koje su bile izdavane od slrane operafivnih vazduhoplovnih društava za objavljivanje prefsfojećih puteva. %

Sada svi aerofilafelisti — specijalisti dodaju u svoje kolekcije plakalne vazdušne vinjele međunarodnih izložaba, koje su imale crteže balona, aeroplana ili dirižabla. Neke su od njih vrlo retke i zbog visoke cene nepristupačne. Razlika po ciljevima, slučajevima i crležima na ovim plakafnim vinjetama očigledna je, jer odmah pada u oči šfa je za proslavu ili objavu vazdušnih susrefa, letova

AVIONSKE (VAZDUŠNE) VINJETE

ili za izložbe — većinom do ralnog, perioda 1914—1917 g. :

Najznameniilji događaj u istoriji avijacije bio je prvi le} kod KihHy Hawk (SAD) 1903 godine, koji nije bio ovekovečen na plaketnoj vinjefi, ali fip mašine braće Wright pojavio se na vinjefi između 1908 i 1912 ад. Prvi međunarodni lelovni miling bio je 1909 godine u Remsu (u Francuskoj) i zabeležen na nekim criežima, a drugi koji je sledovao, bilo je kod mnogih fipova vinjeta, — prvi le} preko kanala La Manša — Bleriof. Ova dva slučaja bili su od velikog značaja u aeronaulici. Za avijaličke izložbe nacionalnog ili medunarodnog značaja činjene su velike propagande uz specijalne plakaine vinjete. Prva čast ovake komemoracije pripada Nemačkoj (Frankfurt na M.) sa vinjefom u 1909 godini sledeće, 1910 godine, bile su nacionalne izložbe u Londonu i Budimpešti. U 1911 i 1912 godini bile su međunarodne izložbe u Parizu i Beču, a posle [ода u Londonu 1913 ! 1914 а, а зато и 1917 godini