Филателиста

o Фалсификати и њихово испи

"Да би се могло утврдити“да ли је једна марка права или лажна, треба сумњиви примерак упоредити са једним несумњиво правим примерком. Права марка има читав низ карактеристичних особина, као што су: цртеж слике са-детаљима, начин израде клишеа и начин штампања, боје и њине нијансе, папир и његове разлике, евентуално водознак, код зупчаних марака још и врста, степен и карактер зупчања и, најзад, код непоништених марака — гумирање, а код поништених поштански жиг. Упоређивање показаће да ли све особине сумњиве марке одговарају особинама праве марке, односно да ли је та марка права или лажна.

Испитивање се компликује, ако права марка постоји у више варијаната, или у више разних штампања, као што су, пример, марке кнежевине Србије са ликом кнеза Милана, чија се штампања разликују разним отстојањем појединих марака, врстама папира, нијансама боја и различитим зупчањем. У овом случају упоређивање се мора вршити са свима постојећим варијантама праве марке. Стога испитивач мора добро да познаје све постојеће варијанте. Ако их не познаје, он личи, према чувеном француском филателисти и стручњаку Зеггапе-у, на играча крајцарица: неки пут ће погодити, а неки пут неће.

Лакше је вршити експертизу потпуних фалсификата; теже је испитивање делимичних фалсификата или: преиначења. За тумачење ових израза упућују се читаоци на чланак Инж. Ал. Ј. Петровића „Упути у филателију — Фалсификати и заштита од њих, објављен у бр. 4/51 нашег часописа. Код делимичних фалсификата, например код лажног претиска на правој марци, имамо осетно мање карактеристичних знакова за распознавање. Осим тога, делимични фалсификати су мање упадљиви, јер извесан део марке је прави и чини добар утисак, који смањује будност и обазривост филателиста.

Испитивање марке се састоји у упореЂђивању сумњивог примерка са једним несумњиво правим примерком. Упоређивање се врши голим оком, лупом или микроскопом. У извесним случајевима потребно је правити повећане фотографске слике, јер се на њима лакше могу запазити незнатна отступања у детаљима цртежа. У неким случајевима, од велике користи је справа за проналажење водознака; која ће нам помоћи да утврдимо ла-

тивање

жан водознак, и вешто изведене репаратуре оштећене марке. Велику корист пружа нам и кварц-лампа.

Експертиза кварц-лампом основана је на принципу, да светлост ове лампе, веома богата ултраљубичастим зрацима, невидљивим за човеково око, кад падне на неки предмет, мења природну боју тог предмета тј. боју коју предмет има на природној светлости. Измена боје, под утицајем зракова кварц-лампе, зависи од физичке и хемиске структуре дотичног предмета и траје само док је предмет осветљен кварц-лампом. Два парчета папира, који се не разликују по боји ни по структури, осветљени кварц-лампом, могу добити сасвим различиту боју, ако проистичу из разних фабрика и ако су израђена према разним технолошким процесима. Две разне марке, које са филателистичког гледишта имају исту нијансу Goје, ако се осветле кварц-лампом, добиће сасвим различите боје, ако су боје упо-

„требљене за штампање тих марака биле

разног ' хемиског састава. Кварц-лампа својом светлошћу чини видљивим неке разлике, које ми при природној светлости нисмо у стању да приметимо, и тиме помаже Испитивачу код упоређивања. Али и при коришћењу кварц-лампе испитивач мора да познаје све постојеће варијанте праве марке, нарочито како реагује при светлости кварц-лампе.

Ако се узме у обзир високи ниво садашње графичке технике, теориски би се могло претпоставити да свака марка може да буде фалсификована фотомеханичким путем тако савршено, да просечни скупљач не може да посумња у њену исправност. Али, на срећу нас, филателиста, постоје две чињенице, које не допуштају савршено успело фалсификовање. Прва чињеница је папир. Као правило за штампање марака употребљавају се нарочите врсте папира, које се не могу наћи у трговини. Осим тога, понекад се употребљава папир са нарочитим водознаком, или нека врста заштићеног папира, као што је био случај у нашој земљи од 1928 до 1949 године (види чланак „Заштићени папир код марака Југославије“ у бр. 8/50 нашег часописа). Према томе фалсификатор није у стању да пронађе потпуно идентичан папир. Друга чињеница је штампање марака у што је могуће савршенијој техници. И ако нека марка није штампана у компликованој техници, ока ипак добија карактеристична обележја употребљене технике при изради.