Филателиста

ФИЛАТЕЛИСТИЧКА ИЗЛОЖБА ПОДРУНС НИЦЕ СФС У ЗЕМУНУ

(22—25 децембра 1951 год.)

Последња, завршна манифестација филателиста наше Републике приређена у

оквиру | прославе десетогодишњице Народне револуције, специјално прославе десетогодишњице оснивања Југословен-

ске Народне Армије, била је филателистичка изложба, коју је приредила подружница СФС у Земуну у времену од 22—25 децембра пр. г.

У присуству претставника Савеза филателиста Југославије и С. Ф. Србије, градског народног одбора у Земуну, Дирекција пошта, Југофилателије и' др. изложбу је отворио претседник земунске подружнице К. Малеш. У говору, који је том приликом одржао, Малеш је евоцирао борбу наших народа противу фашизма и домаћих издајника и подвукао улогу и значај који је у тој борби одиграла наша Народна Армија, чувар и залога 6оље и срећније будућности свих југословенских народа.

У репрезентативној, видној, лепо и yкусно декорисаној дворани Дома културе у Земуну, била је смештена 121 витрина са разноврсним изложбеним материјалом, почев од оригиналних докумената; који се односе на историју земунске поште, копије до сада познатих поштанских жигова града Земуна, почев од 1781 године до најновијег, изложбеног, пуштеног у употребу 22. ХИ. 1951. Филателистичке литературе, претфилателистичких писама, аерограма, првих српских и других марака, дописних карата, целина и другог материјала, па све до најнозијих издања наших марака. · Одмах морамо подвући да је на овој изложби, углавном, вођено више рачуна, него до сада, о одабирању изложбених примерака и о њиховој опреми. Самим тим, испољило се више“ укуса и дошло до изражаја више идеја, са којима је изложени материјал приказан посетиоцима, што је све повољно утицало на општи, врло повољан и импресиван утисак, који су посетиоци понели са изложбе.

Подружница у Земуну, по броју чланова; спада у бројније, а њена управа међу агилније у СФС. Међутим, кад прегледамо списак излагача, видимо да се позиву за излагање одазвао мали број чланова подружнице. Готово половина изложеног материјала припада, углавном, двојици-тројици чланова подружнице Земун, док друга половина материјала, без мало, припада излагачима из Београда, Новог

"Сада и Загреба. Та симптоматична и не-

здрава појава, која се провлачи још- од прве изложбе СФС у Београду и „Зефиза" у Загребу (изузетак је изложба у Ваљеву, на којој је учествовао цео тамошњи

колектив са најбољим материјалом), испо-

љила се и на овој изложби. И ако је она требала да буде заједничка манифестација свести и филателистичке зрелости, у првом реду земунских и београдских другова, дух изолованости и апстиненције, отсуство смисла за колективан рад, поново је на жалост, загосподарио код појединаца и прети да и онако слабе заједничке везе и смисао за филателистички рад сасвим раскине. О овој опасној и штетној појави, која се као зао дух увукла међу наше филателисте, и спречава нормалан развој филателије, а која свој корен изгледа, носи у неоправданом страху од излагања, Савез филателиста Србије треба да поведе озбиљног рачуна. Ово нарочито због претстојеће савезне изложбе, на којој СФС треба и мора да изађе са бројним излагачима и првокласним материјалом, који знамо да постоји

код наших чланова, али чији власници, као нојеви пред опасношћу, заклањају главу у песак и ако, у основи, никакве

опасности нема, нити је може бити.

Тај мали број земунских излагача, од којих се неки стиде (али не само из скромности) да у својим излошцима ставе и своје име, једна је од слабих страна ове иначе лепе, богате и укусно припремљене изложбе.

Други недостатак ове изложбе је мали број класичних. марака у поређењу са осталим . изложбеним _ материјалом. Међутим, знамо да без ових марака нема праве филателије, па је била дужност изложбеног одбора да о овој чињеници поведе више рачуна. Од бољих класичних марака било је нешто Србије, Бугарске, Швајцарске — то је све. Например, на изложби нисмо видели ниједну стару црногорску поштанску марку, а то на овој изложби, где су биле изложене марке свих пет континената, с обзиром на њену намену и датум приређивања, није требало да се догоди.

Трећи. већи недостатак био би начин излагања код већине излагача: картони у место листова са маркама. Али, бојазан од оштећења гуме и тежња да марке по сваку цену остану „постфриш", учинили су да је општи утисак, када се ради о естетској страни изложбе, изгубио у изразу и оцени, да не говоримо о томе да се на већим и репрезентативним изложбама, и по пропозицијама „Фипе", овде ради