Филателиста

Свечаном отварању Изложбе присуствовали су делегати Повереништва за просвету и културу при ГНО-у и поште Лесковац, као и многи други јавни и просветни радници града. ~ |

Изложбу је отворио делегат Повереништва за просвету и културу друг Драг. Димитријевић, а присутне је у име подружнице СФС Лесковац поздрвало секретар Чеда Ђорђевић.

По отварању изложбе гости су са осталим посетиоцима разгледали изложбени материјал, те на крају дали похвалне утиске како по занимљивости, тако и по културном и пропагандном значају изложбе. „На изложби су биле изложене збирке

ФНРЈ, старе Југославије, старе Србије, Србије под окупацијом, Босне и Херцеговине, Црне Горе, специјалитета, – Немачке, САД, Швајцарске, Француске, Белгије, Румуније, тематске збирке, збирка авионских марака целога света, омладински излошци, коверте са разних филателистичких изложби у свету, као и филателистички прибор и литература.

Посебно је приказан изложак посвеЋен прослави Народне револуције, на коме су приказана сва издања, која третирају ову тему и разним филателистичким варијантама.

ресовању, какво је изложба изазвала код грађана Скопља и код гостију, који су тих дана посетили Скопље. За. сваког посетиоца, а било их је око 3000, изложба је претстављала жив интерес. Добар део њих је по неколико пута посетио изложбу, а када је интерес превазишао све границе, такви су се посетиоци уписивали за чланове Савеза и напуштали изложбу са филателистичком легитимацијом, — а таких је било више од 35. Могло би се рећи, изложба је потпуно успела! 3

Из досадашњег излагања можемо констатовати, управо потврдити познату чињеницу, да су изложбе најпрактичније форме за омасовљење филателије, за популаризацију наших марака; у извесном смислу и за правилну оријентацију и разумевање суштине и карактера, значаја и смисла наше савремене филателије. М не само то! Кроз изложбе се омогућава посетиоцима да сагледају како забавни, тако и васпитни; културно-просветни значај

"поштанских марака.

Поводом ове изложбе издата је на дан |

самог отварања и пригодна коверта, која је франкирана марком Петра Петровића Његоша.

За похвалу је изложак авионских мара-

ка целога света друга Драгана Божиђа, као и изложак старе Србије и специјалитета Велибора Аранђеловића.

Сама изложба резултат је колективног залагања свих чланова подружнице, а имала је велики улицај како код омладине; тако и код многобројних посетилаца, који су се похвално изражавали о њој. Изложбу је посетило преко 1500 лица.

Чеда Ђорђевић

ПРВА ФИЛАТЕЛИСТИЧКА ИЗЛОЖБА САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА НР МАКЕДОНИЈЕ i Е ;

У част прославе десетогодишњице народног устанка Македоније Филателистички савез Македоније организовао је своју прву филателистичку изложбу у Скопљу од 11 до 17 октобра 1951 г. Изложбени одбор и Савез имали су приличних тешкоћа око организовања изложба, но, с обзиром на то да без савлађивања тих тешкоћа до изложбе не би се ни дошло, мислим да о тешкоћама није потребно ни говорити. Ја ћу се задржати на резултатима тешкоћа, на крајњем ефекту напора — на самој изложби.

У 134 витрине биле су смештене марке 29 излагача: 15 из подружнице Скопље, 4 из Т. Велеса, 3 из Битоља, 2 из Штипа, 1 из Куманова и 3 излагача из других република; и то: Главна дирекција ПТТ, „Југофилателија", Милојко Вељковић из Зајечара и Ф. Кобал из Љубљане.

Циљ овог чланка није да статистички прикаже постигнућа изложбе, нити да замери подружницама или појединцима за њихово слабо учествовање или неучестовање на изложби, нити да говори о техничкој страни уређења изложбе, о распореду витрина, парола, светлости и сл. Циљ чланка је да проанализира суштину, односно садржајну интелектуално-идејну страну изложених марака, управо да укаже на неке слабе стране, те да се у будућности не појављују.

Посетиоци су у изложби видели само оно што је било најбоље; у осталом, наши посетиоци и нису могли видети оно, без чега би изложба била још боља, односно нису били у стању да уоче недостатке изложбе. И ако их је било мало, ипак је било и таквих другова, који су поједине групе или појединце водили кроз изложбу тумачећи им изложене пред мете, али који нису у потпуности схватили значај задатка, који су требали обавити. Они су обично, пре свега, истицали материјалну вредност појединих серија колико динара вреди која серија. Ми не потцењујемо ни материјалну вредност марака, али, чини нам се, да је покрај материјалне вредности требало указивати на идејност, политичност, лепоту, потцртати историски, културни или политички моменат, који је диктовао издавање те марке;