Филателиста
светског рата, потом неколико серија цар-Борисове Бугарске, потом неко-
лико серија данашње Бугарске итд. Ово.
се понавља код неколико излагача, што неоспорно замара гледаоца. Уместо тога могло је неколико сабирача, који скупљају одговарајућу државу, комплетирати исту ако не сву, а оно један. период и дати целосну слику, а тиме би се избегло понављање и распарчаност материјала. Материјал излагача требало је да буде координиран, у ком случају би се избе|гло,; рецимо понављање излагања, на пример, окупације Србије у четверицама. До овога не би дошло и у овом случају, да се ишло линијом да изложба не треба да буде престављена толико од појединаца, већ од филателистичког колектива, што је од особите важности, када се има у виду да је ово била прва изложба поштанских марака у Македонији. у
2. ЗАВО
—_ Приличну свежину је ун | Главна дирекција ПТТ, „Југофилателија“, другови гости М. Вељковић из Зајечара и Ф. Кобал из Љубљане. Главна дррекција ПТТ својим нацртима и отисцима за марке „Десетогодишњица _ наших устанака", „Велике водишњице" и „Конгреса планинара“ дала је могућност посетиоцима да се упознају са првим делом процеса око
[LE O i Ze израде марака. „Југофилателија“ нам је
омогућила да видимо, између осталога, и класичну Босну на маркама, а споменута друга два госта лепо п„Предфилателистичка писма“ и „Доказни материјал за Кошира" — идејног творца поштанске марке. Ови излошци у многоме су допринели за научно разјашњење одређених проблема из историје југословенске филателије.
Ристо Елимов
Znameniti ljudi na markama
Amundsen, Roald Engelbergt Gravning (16. VII. 1872 Borje, Norveška — 1928). Norveški isfraživač; prvi ofkrio Južni pol. Kao mladić исезјуомао, и 5уојзјуш prvog olicira, na lađi »Belgica« u ekspediciji na Anfarkfik (1897–99). Godine 1901 kupio je mali ribarski jedrenjak »Gjoa«, da bi oslvario svoj veliki plan «a pronađe fi. zv. severozapadni prolaz па Severnom polu. Godine 1903 pošao je na јој lađici iz Ledenog mora, obišao je Grenland i uspeo je da se probije i da stigne 1906 g. preko Beringovog mora u San Francisko. Na ovom svom pulovanju on je slalno vršio merenja i Ispitivanja, pravio je beleške, naročilo s obzirom na magneine uslove ledenog predela, le je uspeo da odredi fačan geografski položaj зеуетлод тадпећод роја. O ovoj svojoj ekspediciji izdao je i knjigu. Zatim je nabavio za novu ekspediciju Nansenovu ladu »Fram«, fe se uputio za Severni pol. Međuflim, kada je čuo da je Peary već sligao do Severnog pola (1909 g.), Amundsen je promenio svoj pravac i upujfio se na Južni pol, da bi presligao englesku ekspediciju pod voćstvom Roberta 5сона. 5а тезја logorovanja Amundsen se ирићо 20. Х. 1911 g. sa 5 ljudi ı 52 psa na skijama prema polu i 14, odnosno lfačnije, 15. XII. 1911 g. dospeo je na Južni pol, prestigavši Scoffa za 34 dana. Do pola i nafrag do mesfla logorovanja, gde ih je čekala lađa »Fram«, prevalili su svega 2.800 km., većinom na glatkom ledu, ponegde preko glečera, ponekad pri femperaturi od —53" C. Blizu pola nestala im
je hrana, fe su se hranili psećim mesom. 9. l. 1912 qg. srećno su se vrahili do »Frama«. — Pored osfalog, Amundsenova najveća zasluga je da je prvi stigao do Južnog pola i
da mu je odredio fačan geografski položaj. Il o ovoj svojoj ekspediciji je izdao knjigu. Розје | зуебКод rafa uputio se ponovo na sever, da bi prošao i kroz severolstočni \prolaz. Kada mu je i ova ekspedicija uspela,
'оп је želeo da svoja dalja istraživanja па-
stavi avionom. Posle neuspelih pokušaja, uspeli su on i Lincoln Ellswoih (Amerikanac, rođen 1880 g.) da pođu 1925 g. u dva aviona sa Špicbergena, da bi prelefeli Arktik; međufim na širini 87043' bili su prisiljeni da se spusle. Posle fri nedelje uspeli su da uzlele i da se vrate u civilizovani svel, dok se u sve?ju smafralo da su već izgubljeni. Sledeće godine Amundsen je nabavio vazdušnu lađu »Norge«, koju je konsfruisao Umberio Nobile;' angažovao je Nobila za pilota, ie je uspeo da preleti Arkfik, sa Špicbergena
24
ела у изложбу _
сређен материјал E