Филателиста

КЕ

једне

"материјал нашао би л

стране, док би с друге стране тиме и нови

_ филателисти; а нарочито омладинци дошли

до. старијих јевтиних марака и нашли би више смисла за боље упознавање филателије. Можда би погодан пут био и комисиона продаја; само услови морају бити повољни и за продавце и за купце, а не да се сав терет пребацује углавном само на продавца, како је бар до сада био случај. Један. део старог материјала могао би се добити лако и из иностранства у замену за наша издања, само код таквих трансакција било би потребно поступити с највеBOM пажњом и уз добро познавање потреба наших филателиста, да се не би увозио материјал, који већ имамо довољно у "земљи. Ž

Што се тиче реквизита потребних филателистима, и ту се много греши како у погледу цена, такои у погледу асортимана. И оно мало робе, која се нуди путем продавница „Југофилателије“, толико је скупо, да ретко долази у обзир и за старијег филателисту; за почетника не долази готово уопште у обзир. Ко може данас да се одлучи да за једну обичну лупу, пинцету и кутију лепкова плати хиљадарку, па и више! А'ипак то су основни реквизити и за сваког почетника: класери и албуми су такође одвећ скупи, управо, ови реквизити претстављају истодобрно и веома снажно пропагандно средство, и, при одређивању његове цене, требало би више имати у виду његов пропагандни значај него моментану малу продајну добит.

Лепо опремљени филателистички албуми, које треба издавати у свим величинама, имајући стално у виду разне развојне стадије сабирача, са сликама, мапама и разним занимљивим подацима о појединим земљама, и појединим маркама, изванредно много утичу на развитак филателије. У Америци су веома уобичајене разне налепнице са сликама, у непосредној вези са појединим емисијама, које се лепе у албумима на за то нарочито означена места и веома су омиљене не само код фи'лателиста, већ и_код одраслих. Познато је наиме да омладина много воли разне шарене сличице, ако оне показују разне ин-

велике градове итд. Сакупљање таквих сли– чица увек је била веома раширена забава управо код школске омладине, а то је слу– чај и код: нас, само су Американци знали да вешто искористе ову дечју склоност за Филателију и повезали забавно са корис= ним. На овај начин постиже се, уосталом, двоструки успех, јер с једне стране те сли– чице делују васпитно, а с друге омладина не губи време узалуд, већ сакупљањем _ сличица аутоматски сакупља и марке, дакле материјал, који ће им касније користи– ти и привредно.

Највећи део наше омладине, изгледа, није уопште упознат са правим циљем филателије. За време рата велики број људи. бавио се сабирањем марака из чисто спекулативних разлога. Сматрамо је и то филателијом! Ти ратни остаци делују силом. инерције и данас. Против ових остатака треба се стално борити, јер спекулативна продаја марака нема никакве везе с филателијом и може само да је поткопа и упропасти. Спекулативном продајом марака још и може да се бави какав велетрговац, на пример „Југофилателија“, али и тај мора да поступа правилно и да своју зараду тражи само у оној висини коју и остала трговина може да рекламира. за: своју посредничку улогу. Комерцијализовање филателије међу омладином била би права негација оних циљева и оних резултата, који су филателију подигли на високи степен културне и уметничке забаве изванредног васпитног значаја. Зато управо омладину треба одмах испочетка штитити од утицаја спе– кулације и водити је на пут праве филателије. А да наша омладина свесрдно прихвати тако идеално замишљену филателију, потребно је да се она и путем омладинске штампе, и преко радио-емисија, и преко школских састанака и путем разних друштвених кружока, пионирских, омладинских, синдикалних и свих других пропагандних средстава пропагира увек у својој правој слици и то тако, да она допре у свако место наше земље и пронађе свако заин-

тересовано лице.

ДРУГО ИЗДАЊЕ ФРАНКО-МАРАКА СА МОТИВИМА ИЗ РАЗНИХ ГРАНА ПРИВРЕДЕ Као што је објављено у „Филателисти" бр. 11 од прошле године, од другог издања франко-марака са мотивима из привре-

DEUXIEME EMISSION DES TIMBRES- POSTE REGULIERS D'AFFRANCHISSEMENY AUX MOTIFS DES DIVERSES BRANCHES DE L'ECONOMIE NATIONALE

Comme Il a ćić dećja publić dans nofre revue, N' 11/1951, les Нтбге5-розје се |а