Филателиста

| го оу 1

od ihtenšlajna: 10 r. zelena (portret mladog čoveka), 20 r. smeđa (Sv. Nikola), 30 r. lju-

bičasta (Sv. Hristof) i 40 r. plava (grof Leo

nard).

MEKSIKO

U januaru 1953. — Nova vrednost iz se rije maraka za vazdušnu pošiu u tečaju: 60 c. ružičasta (sa slikom jedne vodojaže).

МОМАКО

23. II. 1953. U spomen učešća Monaka u olimpiskim igrama u Helsinkiju izdata je serija maraka: 1 P. ljubičasta i jorgovanastocrvena (baske-ball), 2 F. zelena i plavo=ze= lena (fooi-ball), 3 F. ultramarin i otvoreno= plava (regate), 5 F. crna i zelena (biciklizam), 8 F. jJorgovanasto-crvona i karminasta (jahanje), 15 F. crna, zelena i plava (stadion Luja 11), 40 F. škriljasta (irčanje), 50 E. lju= bičasta (mačevanje), 100 F. zelono-maslinasta (gađanje u nišan) i 200 F. karminasta (bukfinja). NEMAČKA — ZRP. BERLIN

23. Xil. 10252. Treća vrednost iz Serije slavnih Berlinaca sa slikom skulptora Адоћа jon Mencel (1815—1905): 10 pl. zelena.

24. I. 1953, izdate su дађе tri vrednosti iz iste serije: 5 pl. plava sa slikom Ožta Lilienthala (1848— 1896), 15 pi. ljubičasta sa slikom Rudolia Virchow=a (1821—1902) i 30 pl. jorgovanasto-smeđa sa slikom Maxa Planeka (1856—1947).

МЕМАСКА. 157.

3. I. 1953, izdate su Ž marke sa novim portretom pretsednika Piecka: 1 M. maslinasto-zelena i "2 M. crveno=smeđa, na papiru sa novim vodoznakom — slovima i poštanskim rogom.

. Sem toga izdate su 2 marke ranijeg izdanja na papiru s novim vodoznsakom: 19 pi. crno-plava i 24 pi. crveno-smeđa,

POLJSKB

1) 4. XII 1952. — CDve marke izdate za »Dan rudara«, sa istom slikom — rudara pri radu: 40715 gr. cma i 1,20 ZIL. + 15 gr. smeđa.

2) 5. XII. 1952, za Drugi međimarodni kongres violinista, izdate su 2 marke sa slikom violiniste Henrika Мјепјамзкор: 30--15 gr. zelena i 45-15 gr. ljubičasta.

_ 3) 12. ХИ. 1952, Та propagandu automobila izdate su 2 marke sa istom slikom labrike turističkih kola u Zoranu: 45-15 gr. zelena 1 1,15 21. зтеда.

4) 12. XII. 1959. Za kongres naroda za-

mir (održan u Beču) izdate su 2 marke sa istom slikom — goluba mira: 30 Рт. зтагараno-zelena i 60 gr. plava.

Iz 5. F. Jugoslavije

NEKOLIKO REČI O RRDU SRVETR ZR IZDRVRANJE MRRREB PRI GLRVNOJ DIREKCIJI POŠTA

Kao što је već Čitaocima našeg časopisa već poznato, na predlog Saveta filatelista Jugoslavije, osnovan je krajem prošle „godine pri Glavnoj divekciji pošta Savet za izdavanje maraka, u koji su ušli pretstavnici:

Saveza lilatelista Jugoslavije (drug Ing. Živa Đorđević i Rista RB.ćimović),

Udruženja likovnih umoinika (drug Đorđe JPindrejević-Hun i Mate Zlamalik),

Zavoda za izradu novčanica (drug Tanasije Krnjajić) i

Trg. preduzeća >» Jugofilatelija« (drug Ivan Šojat).

Radom Savela rukovodi pomoćnik direktora Glavne direkcije pošta (drug Vladimir Šenk) u,svojsivu prelsednika Saveta. Pored toga u radu Saveta učesivuju: načelnik poštanskog odeljenja (drug Mirko Radalj) i ru< kovodilac biro=a za filafeliju Glavne direkcije. pošla (drug Dejan Tubinović). Diskusija, koja se vodila oko sadržaja rada Saveta, dovela je do zaključka da Savet treba da se bavi svim pitanjima koja zadiru u problematiku emisije maraka, no s tim da je uloga Saveta savetodavna i da konačnu odluku po svim pitanjima donosi direktor Glavne direkcije pošta. Međutim, treba napomenuti da, i pored insistiranja pretstavnika SFJ, još uvek nije doneto rošenje u zvaničnoj lormi o statusu Saveta kao tela koje će rasmatrati colokiupru problematiku emisije maraka.

Do sada Je Savet održao iri,sednice na kojima su, uglavnom, фтеНтапа tekuća pitanja oko izdavanja maraka (program emisije za 1953 godinu, izbor motiva za prigodna izdaпја и 1958 сод. 1 6 51). Najkrupniji problemi sa kojima se susrećemo u našoj lilateliji nisu, prema fome, još došli na dnovni red rada Saveta. Zbog toga mi očekujemo da će se Savet u najskorije vreme pozabaviti i tim pitanjima, jor se pravilna i zdrava omisiona politika, posebno kod prigodnih izdanja, пе može voditi, ako se, pored ostalog, ne reše i uslovi za dalji masovniji razvitak filatelije u našoj zemlji. Bilo bi, po našem mišljenju, veoma korisno kada bi, ne samo republički Savezi, nego i sve naše podružnice, pa i sva– ki filatelista ponaosob, predložili preko SFJ na diskusiju sva ona pitanja čije bi rešavanje doprinelo bržem i svestranijem napretku filatelije u zemlji.

Rodakcija časopisa »Filatelistas donosiće ubuduće za svoje čitaoce informacije o radu Saveta za izdavanje maraka.

B. 4.