Филателиста

можда сачувани код неких другова или породица из Шрне Горе, а други неупотреб„љени примерци ла се налазе у архиви Врховног штаба НОВ. и ПОЈ, или у. личној архиви покојног Милутиновића код његове породице. Без обвира на то што се овде ради о емитованој марци, већ о првим отисцима ове марке, од особитог је интереса "пронаћи ова писма са отисцима, јер су она ће само_ историска документација развоја наше филателије и поште, него у првом реду. развоја наше Народне Револуције на једном значајном сектору делатности.

Два отиска је друг Кун дао друговима, који су тада радили у штампарији „Борбе“. А два је испослао по куриру другу Владимиру Дедијеру, који се у то време као рањеник налазио на лечењу у Италији. Деветнаести по реду отисак поседује данас лично друг Кун (и то је, колико се за сада зна, једини сачувани примерак овог отиска), а за осталих пет отисака друг Кун се не сећа коме их је дао.

Због недостатка справа за зушчање, марка је требала да буде сечена — незупчана, а њено штампање требала је да обави штампарија „Борбе“ почетком јуна месеца 1944 године. Међутим, због немачког лесанта

- који је извршен на Дрвар и УП непријатељске офанзиве —- која је отпочела истовреМено са десантом, а и због допнијих одлучујућих борби. које су вођене широм наше земље за коначну победу и ослобођење читаве Југославије, до штампања ове и других марака није дошло.

Дрворез од крушковог дрвета за ову марKV пропао је у току десанта у спаљеној кући,- у којој је становао и радио друг Кун.-. |

Не-само због изванредне филателистичке реткости и велике филателистичке вредности, коју овај отисак прве марке Нове Југославије има за филателисте, него наро-

Инж. Б. МАЗАЛОВИЋ;

HHTO и у првом реду због историске вредности, коју овај отисак има као сачувани докуменат о једном врло значајном подухвату и покушају за успостављање, поштаноке службе као јавне, у току наше Народне Револуције, државне институције на принципима правилног и савременог олвијања ове службе, друг Кун, са пуно љубави и сећања на славне дане наше Народно-ослоболилачке борбе, брижљиво чува овај јеДини сачувани отисак и изложиће та на првој својој изложби са осталим својим сликарским радовима.

Овај значајан подухват, неостварен стицајем објективних околности, у исто време говори и о томе како се наша Народна Револуција свестрано развијала и разбмктавала у свим правцима; она се није огранччавала само на оружану борбу против окупатора и на рушењу свега онога што је раније било негативно за наше народе, него су кроз њу постављани темељи свим остаЛим делатностима па и поштанској управи.

Ако пођемо од тога да смо, у погледу припрема за израду прве марке Нове Југославије (поред још неколико покушаја на ослобођеној територији — израда само идејних нацрта за марке) отишли најдаље, и постигли највиши ниво у овом погледу априла месеца 1944 године у Дрвару, — јер смо тада већ имали и израђен дрворез за прву поштанску -марку Нове Југославије и прве отиске ове марке, а и штампарију „Борбе“, која је требала да их штампа. и донешену одлуку да се ова марка штампа — онда слободно можемо рећи да су у револуционарном градићу Дрвару конкретно ударени и темељи излавања прве поштанске марке Нове Југославије, а да је уметнички рад око припрема за излавање ове прве поштанске марке Нове Југославије Безан за име борца-мајстора-сликара Ђорђа Андрејевића Куна.

Југословенски предели на маркама

(Наставак са стране 91)

; Осијек. — Највећи и најважнији град Славоније, на реши Драви; велики индустриски град. Његова слика на марки од 3, куне из серије „крајобрази“ Н, Д. Х. 1941. — Ова је марка употребљена после ослобођења за провизорно сплитско издање (20/3 К.).

Оточец. — На марци од 10'лира из 1945

| год. издатој за време окупације Словеније:

Охрид. — Град на обали Охридског језера. Туристичко место. Слике Охрида налазимо на маркама: ;

1)-1917. једна марка од 50 ст. у спомениздању Бугарске на окупацију Македоније, са сликом манастира изнад језера.

2) 1918. на 5 ст. са истом сликом као под Ту допунско издање“ бугарске спомен-серије из 1917 r.

3) 1921. на 20 стот. издања Бугарске, са једним делом обале под стражом бугарског војника.

4) 1937. на маркама Југославије за вазд. пошту од 0.50 и 5 дин. са сликом манастира изнад језера.

5) 1940. Марка од 5.д. под 4) употребљена с претиском нове вредности са доплатком 0.50--0.50 за добротворно издање у корист Лиге против туберкулозе.

6) 1941. Марке под 4) употребљене, с претиском, за провизорно издање за време италијанске окупације Црне Горе.

7) 1941. На 7 лева бугарског издања поводом „прикључења“ Македоније; са сликом једног дела вароши поред обале.

8) 1951. Марка од 10 д. за вазд. пошту ФНРЈ, са сликом манастира изнад језера,

128