Филателиста

1943 г. Ова марка је употребљена код провизорних издања 1945 r.: сплитског (20 / 3.50), загребачког (60 / 3.50 куна) и мостарског (10 / 3:50 куна).

Триглав. — Највиши планински врх Југо-

· славије. Триглав је приказан на марци од

5 динара из серије издате за Међунар. планинарски савез 1951 године, Триглав је таKobe и на немачкој марци од 25--15 пф. из 1941.

Турјак. — Село у Словенији, чувено због очуваног града из ХП века породице Турјачана. Слика Турјака на марки од 2.50 лире из серије издате за време немачке Oкупације 1945 године. — Иста марка је издата у истој години у провизорном ЈЉубљанском издању са претиском „ЈУГОСЛАВИЈА“, првом званичном издању после ослобођења. Хвар. — Град на истоименом острву У Јадранском мору. Слика Хвара је на марци од 20 куна из серије“, крајобрази“ H. JI. X. из 1941. Ова марка употребљена је 1945 године у провизорном сплитском издању (40 / 20 куна).

Церкничко језеро. — Код Шеркнице у Словенији. Његова слика на марки ол 10 чент, из серије издате 1945 године за време

БРАН. Б. НОВАКОВИЋ:

немачке окупације. Иста марка и у провизорном издању из исте године, првом издању после ослобођења за Словенију.

Цетиње. — Варош у Црној Гори. Слика кнежевог конака је на маркама из серије издате 1896 године у Црној Гори као јубиларно издање поводом 200-родишњице династије. — За време италијанске окупације 1943 године издате су марке са сликом Цетиња: Франко од 20 ни 25 чент. и за вазд. пошту од 50 чент. — Ове су марке биле употребљене 1945 године и за прво провизорно издање за Црну Гору после ослобођења. Црногорско Приморје. — Слика Приморја на марци од ! лире из времена италијанске окупације Нрне Горе 1943 године.

Шар-Планина на бугарској марци од стот, из 192! године. n

Дефинитивна каталогизација целина предратне Југославије

(Наставак са стр. 98)

Навео сам већ раније величине издања за ТУ и У издање, СА тим наводима морамо се и задовољити, јер других извора немамо. Само је ипак искључено, како се наводи, да је свака слика штампана баш у количини од 46.875 комада, Али, оставимо то онако како је дато, Много је важнији податак о бојама, који је, на жалост, нетачан и уносио је доста забуне. Ми смо установили да и ЈУ и М издање имају по 4 боје, док се службено за М издање наводе само три боје. — На крају ми ћемо у попису навести нама познате боје за сваку дирекцију, јер, или нису све слике штампане у свима бојама, или нису све боје пуштане у промет. Вероватно је да се код М издања могло одустати од штампања свих слика у свима бојама, пошто је тржиште било већ задовољено са дописним картама, а није искључено да се опет код IV издања одустало од штампања у свима бојама, кад се утврдила лоша израда. Како било да било, тек се неке боје нису никад појавиле, иако допуштамо и извесну резерву да за извесне не знамо, иако су можда биле у промету, јер су временом уништене или ми до њега нисмо дошли, па да ће евентуално

да се накнадно појаве. — Најнетачнији податак је, да плава боја припада [У издању; она постоји само у М издању.

Даље нетачности у распореду карата по дирекцијама. Дирекција Нови Сад, за коју се каже у службеним подацима да је добила карте са сликама предела скопљанске дирекције, добила је слику Бање Ковиљаче са подручја тадање Дринске бановине, односно дирекције Сарајево и Авалу са подручја тадање Управе гр, Београда тј. Дирекције Београд. Са подручја Дирекције Скопље нема слика у попису слика Дирекције Нови Сад. Сем тога у попису постоје и ове грешке: Голица неком грешком наводи се у Дирекцији Скопље, а стварно припада Дирекцији ЈЉубљана. Тако је још нетачан податак „Авала (Тип шумадијске ку;г ће), што је, вероватно и штампарска грешка, јер је требало да буде посебно Авала, а Тип шумад. куће Аранђеловац.

Од наведених слика у попису до сад нису нити виђене, нити се зањих зна да постоје (осим у пом. попису);

Код Дирекције Загреб једна слика Горског Котара, |

131