Филателиста

1

а) да је Државно предузеће за промет маркама „Југофилателија“, чији је директор Иван Г. Шојат, продавало у земљи управо оне марке које су предмет оправдане жритике писца белешке М. Б. То, разуме "се, ни уколико не правда онога који је марке са мотивима фауне у Мађарској и марке издате у Ист. Немачкој дао репродуковати, али то у сваком случају упућује на размишљање о добронамерности и искрености мотива. писма И. Г. Шојата. Не само то, него је требало у интересу тачног информисања и писца белешке и наше јавности да Иван Г Шојат, као одговорни руководилац „Југофилателије“, објасни из којих разлога његово предузеће растура — продаје у нашој земљи пригодне марке посредством којих се велича бивши кремаљски диктатор, његов први слуга у Мађарској и експлоататор режима у земљама совјетског блока. Прилажемо вам фотокопију чистих непоништених марака са ликовима бившег кремаљског диктатора и његовог лакеја, у Мађарској, издатих у 1952 год. које су купљене у предузећу „Југофилателија“ на дан 18 јула 1953 год., заједно са њеним рачуном бр. 000732, како не би било никакве сумње у ову тврдњу;

6) да у витринама изложеним у продавници, у циљу привлачења пажње пролазника и јавности на изложену „робу , има разних марака информбировских земаља и са другим мелодрамским мотивима који су срачунати на обмамљивање иностранства о тобожњем рају у СССР-у и сателитским земљама. Није нам познато да ли је Иван Г. Шојат у свом писму упућеном „Борби“ о томе шта писао или је прећутао сматрајући ваљ“ да да су то пословне финесе дозвољене њему и предузећу којим руководи.

У погледу објављеног чланка у часопису о уметнику-графичару Оретену Грујићу, редакциони одбор сматра да није у могућности у овом тренутку да заузме свој став у вези тврђења Ивана Г. Шојата, пошто му рад Грујићев за време окупације није познат. Према сазнању редакционог одбора Грујић је поднео надлежном суду тужбу против Шојата због изношења, како он тврди, произвољних и нетачних оптужби. Међутим, редакциони одбор разрешио је ипак дужности члана редакционог одбора писца овог чланка, с тим што ће свој коначан став по овом питању заузети тек пошто надлежни суд буде донео пресуду о веродостојности навода Ивана Г. Шојата у писму упућеном „Борби“.

Унапред вам захваљујемо на простору који ћете уступити овом нашем одговору у вашем листу.

Смрт фашизму — Слобода народу! Редакциони одбор „часописа „ФИЛАТЕЛИСТА“ Београд .

ПРИЛОГ: 2 фотокопије (рач. „Југофилателије“ бр. 000732 и марака купљених по овом рачуну) Објашњење текста-репродукције на фотокопијама. Информација о неким пол. манифестацијама филателиста.

Редакциони одбор „Филателиста“, после свега што је предузео у вези са изложеним случајевима, сматра исте ликвидираним, те ће и надаље наставити са писањем у потпуности у духу политике коју води наша земља, и у духу линије и политичког става наше организације, одлука СФЈ ми СФС и закључака последње годишње скупштине СФЈ и СФС.

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР.

Кроз филателистички свет

УВОЗ ПОШТАНСКИХ МАРАКА У АРГЕНТИНУ

У броју 4, на страни 73 објавили смо у прегледу Кроз филателистички свет“ нотицу O забрани увоза нових марака у Аргентину, према швајцарском листу „Вегпег Вмећпагкен-Хе ипо“. Међутим, исти лист у свом следећем броју објављује да „apгентинске власти допуштају увоз нежигосаних поштанских марака, ако се не ради о претераним количинама“.

ИЗ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА Администрација пошта ОУН објавила . је макету за две пригодне марке, које ђе се пустити у течај 24 октобра, за Дан уједињених народа. Слика са три зупчаника, изнад којих је у луку натпис ТЕСНМСАЈ Аб5ТУТАМСЕ ТЕСНМОЈЕ“, а у Fy

је напис на 4 главна европска језика „Уједињени народи“. Биће две вредности: 3 ц. зелена и 5 ц. сива.

Потрошња марака за избеглице издатих ове године: приспело је 16.326 поруџбина; издато је 234.083 коверте првог дана.

КРУНИДБЕНЕ МАРКЕ ЕНГЛЕСКИХ КОЛОНИЈА Ове 'крунидбене марке продаваће се на поштанским шалтерима до 31 децембра 1953, ако не буду раније распродате.

СМРТ Др. ХЕРБЕРТА МУНКА

19 априла 1953 умро је у Лугану у 78 години познати Филателиста Др. Херберт Мунк, главни уредник !1 издања „Коловог Приручника поштанских марака“.

137