Филателиста

раде слични су старим источњачким папирима. У ХУ веку ручна израда папира пренесена је у Јужну Немачку. Најстарија немачка и, стварно, прва већа фабрика папира у Европи подигнута је између Келна и Мајнца, 1320 године. У Француску је производња папира пренега из Шпаније, а прва радионица подигнута је у граду Хераулт 1189 године.

У Америци је основана прва фабрика папира доста касно, 1690 године, у гра-

7 Џерментаун.

Код нас је први млин за папир прорадио почетком ХМГ века у Гаричанимг (Словенија). После тога, средином ХхУП века прорадио је и други млин у Фужинама (код Љубљане) и, скоро истовремено, у Вевчу, где је млин за боје био преправљен у млин за папир. Приближно у исто време познат је један млин близу Новог Места. Наша прва модерна фабрика папира основана је на Сушаку 1880 године.

Цветно доба доживео је папир тек у ХУШ веку у Енглеској, где су припадници Хугенота нарочито развили његову производњу а у томе им је много помогао и проналазак „холендера“, који је много убрзао и усавршио процес производње папира. Фабрикација папира се све више усавршавала, али није доживела неку значајнију промену до пре стотину година. Преласком на фабричну производњу продукција је јако повећана, а цена је знатно опала. На прелому средњег и новог века — ренасансе, захваљујући и Гутенберговом проналаску, омогућен је пун размах културног и научног развитка, у коме је папир одиграо одлучујућу улогу.

г. — Сировине за производњу папира

Разумљиво је да се преносом фабрикације папира у Европу морала мењати и сировина, пошто је готово немогућно, а и нерентабилно било доносити бамбусову трску и др. Морала се-наћи нека

месмег

Среса ја сушење. aby

нова сировина. У прво време се за ту сврху употребљавале ланене крпе, које

ле са ти«жа скица оеаљмихе за падир.

кво Пач

3 ОООО св

рта ђе Суша вод OL

су се показале веома погодне. Ланене и

памучне крне биле су не главна, негс

једина сировина, од које се производио папир све до пре сто година, а за неке специјалне врсте папира и до данашњег дана. Илиг из Ебербаха пронашао је 1807 године примену калафонијума као везивног материјала, чиме је у многоме унапредио производњу папира.

Пошто је потражња папира свакодневно расла, сировине су понестајале; ланених и памучних крпа није било довољно, те је 1860 године као нова сировина уведена у употребу трава звана „esparto“ (stipa tenacissima), Roja се налазила у великим количинама у Шпанији, Алжиру, Тунису и др. Али, још много пре тога евантелички жупник Шефер дошао је на срећну идеју да ланене крпе замени дрветом. Ту идеју је практично остварио после скоро пола века Немац Келер из Хајнихена у Саксонској, који је између 1765 и 1767 г. објавио шест књига о огледима које је вршио, те је свој проналазак патентирао 1848 г. Пре увођења дрвета -у употребу, као сировине за папир, половином ХМШТ века Француз Робер из Езопе-г (крај Париза) пронашао је машину, која је заменила скупу и спору ручну производњу папира и патентирао ју је 1799 године. За израду папира најчешће се употребљавају црногорична дрва, од којих најбоља влакна даје смрека: Посг дрвета у фабрикацију папира није уведена нова сировина већег значаја, те се сви покушаји у том правцу налазе још y фази експериментисања. У технолошком смислу процес производње папира углавном се састоји у механичком раздвајању целулозних влаканаца, која се после испреплетају у жељеном облику. Уз додатак хемикалија.

3. — Процес производње папира.

Сам начин производње папира веома је компликован технолошки процес, који се дели на производњу влакнасте масе (папирне пулпе), зване фибрин, и на

OTR SENT СИТ

кисбтач мборсва

ој а

јаме

гласе. пабира.

сад

O Бо хави

његову прераду у крајњи продукт папир. 159