Филателиста

градњом како Народне власти, тако животног стандарда у земљи, фабрика, са-· обраћаја, станбених просторија, школа M других просветних установа истим темпом развијао и спорт који је данас код нас на завидној висини и на сваком кораку видимо шампионе и прваке, освајања све истакнутијих места у спортском свету, а само ми, филателисти, још увек стојимо код почетка и чак показујемо опадање у чланству, које из дана У дан губи интерес за марке, које треба да послуже као средство за пропаганду наше социјалистичке изградње, борбе за мир у свету и равноправност народа.

Наша марка од првих издања је све лешша и интересантнија. Потражња наше марке била је доста велика. Али, постоје и данас као и раније узроци који ометају растурање наше марке у шире кругове, како у земљи, тако и у иностранству. На првом месту високе номинале наших серија и појединих марака не дају могућности ни омладинцима, а ни старијим редовним члановима да их набављају за своје збирке, а не могу их слати партнерима у иностранство за размену, јер их они враћају с мотивацијом, да не скупљају више наше марке због високе номинале. Ради тога се наши филателисти из дана у дан повлаче из редова филателиста.

У прво време филателистичког живота у нашој земљи борили смо се са „кључним“ маркама. То је била велика сметња филателији. Остајали смо без комплетних серија па су због тога наши чланови губили вољу за скупљање натих марака, а инострани скупљачи одбијали наше марке. У штампи се јављали неповољни гласови о нашим маркама: о„кључним“ маркама, о непуштању истих преко поштанских шалтера и др. Тако се постизала много већа штета него ли добит од продаје марака. Није се ни данас одбацила „кључна“ марка, а ми се сада морамо борити и против високих номинала и непотребних издања, као и против неодржавања одређених рокова за пуштање марака у течај и повећавања броја марака предвиђеног у годишњем плану и њихових цена. Ми имамо у низовима редовних франко марака номиналу до 100 динара, а у авионској серији до 500 динара. Још се нисмо опоравили од издатака за марке високих вредности, појавила су се непотребна издања (напр. за У! конгрес СКЈ, која је, место предвиђене једне, издана с истим мотивом у 4 боје), па опет тако неке ствари се нижу и стварају незадовољство у филателистичким круговима, и на крају, опет излази марка за Конгрес есперантиста од 300 динара. Удвостручавање издатака за ове исте марке са копарским издањем, још више

револтира филателисте, још више одбија чланове у земљи и њихове партнере у иностранству.

Не само протести филателиста на састанцима и скупштинама и преко штампе, већ ни Савет за издавање поштанских марака, који постоји при Главној дирекцији пошта, не могу да утичу на надлежне факторе да обуставе непотребна издања и марке са високим номиналама. Они остају при својој, по нашем мишљењу погрешној емисионој политици, а редови филателиста се проређују, јер нити могу да издрже велике издатке за марке, нити да одржавају везе с партнерима у иностранству. Клуб филателиста у Љубљани изгубио је 110 чланова омладинаца баш због ове неправилне емисионе политике поштанске управе, а још је јединственији случај код Савеза филателиста Србије, који је за непуну годиву дана изгубио око 1000 чтанова, који су се повукли из наших редова из истог узрока.

Питамо се, зашто високим номиналама упропашћавати једно корисно, културно и по целом свету распрострањено занимање које би баш требало што више омасовити, а не из дана у дан му постављати разне сметње развоју и отстрањивати из редова филателиста и старе чланове, а онемогућавати приступ новим, нарочито омладинцима.

Сматрамо да у емисионој политици треба да узму учешћа шири кругове, како народа, тако и филателиста, јер се с марком преноси наша социјалистичка мисао и рад у сваки кутак, не само наше земље, већ широм целог света и наша марка треба да буде свуда, свагда и сваком позната. Југословенска марка треба да продре у збирке филателиста целог света, па ће тада и поштанска управа имати веће материјалне користи, а неће јој се догодити као с кључном авионском марком од 100 динара, која је, лежећи у депоу марака, доживела судбину, да буде жигосана и да је „Југофилателија“ данас продаје, неопрану, по 80 динара, при чему Главна дирекција пошта губи по комаду 20 динара, а још плаћа и проценат „Јутофилателији“ као трговачком предузећу.

Од марака са ниским номиналама не само да би имала користи филателија. јер би јој се вратили изгубљени чланови, већ би наша марка добила и у иностранству већу потражњу, што би умнотоме допринело бољем упознавању света с нашим праведним ставом слободне и независне земље, с нашом борбом за уздизање благостања свих грађана без разлике, за мир у свету и за културно уздизање нашег човека.

То би нам донело веће користи него високе номинале.

162