Филателиста

blioteci, koji već više od 30 godina radi na prikupljanju filatelističke literature, a njegovo je delo i izdavanje „lLiteratur Nachrichten“, — povremenih publikacija, u kojima se obrađuju svaka tri meseca oko 120 časopisa iz celog sveta, te korisno služe savremenim maprednim filatelistima i piscima. .

Pored toga Miler je uredio i svoj „INDEX“, sastavljem iz 25.000 kartona, sređenih po zemljama, odnosno svih država koje su do sada izdavale poštanske marke, bez obzira da li one i danas postoje kao samostalne države. U ovoj kartoteci nalazi se sve o tim zemljama, kako u pogledu izdatih maraka, tako i u pogledu njiho-

_Ve literature j istoriskog razvitka DOSLA

ske službe. — Podatke iz ovog: „INDEX “-a može svako koristiti uz minimalme froškoме oko prepisivanja i otpreme, tako da pisci članaka i kmjiga mogu odmah dobiti sve potrebne im podatke.

Biblioteka ima uređenu čitaonicu; zainteresovani mogu dobiti na čitanje sve knjige i časopise, a uz izvesne uslove i odnositi ih svojim kućama ma čitamie.

Ova filatelistička biblioteka ima svoju Knjigu posetilaca, u koju se upisuju DOsetioci, među kojima ima na stotina posetilaca iz Nemačke i inostranstva, koji uživaju glas prominentnih filatelista.

Kroz filatelistički svet

CLANAK PROF. FRANA BRNIČEVIĆA

О „ЕШАТЕ ЈТ“.

U broju 12/53 časopisa „Filatelija“, organa FSH, objavljen je članak prof. Frana Brničevića iz Osijeka pod maslovom „Potrebna je intervencija zakonodavca“, u kome se iznosi i obrazlaže potreba zakonskog regulisanja izdavamja poštamskih maraka u našoj zemlji. Pisac članka dao je i konkretam predlog teksta zakonskih ipropisa koje bi, po njegovom mišljemju, trebalo doneti Ideje druga Brničevića pĐodržaće svi amateri — filatelisti, maročito u pogledu predloženih mera za SZ DUO spekulativnih izdamja.

Međutim, neke odredbe u tom predlogiu ne bi se mogle prihvatiti. Mi konkretno mislimo ma odredbu огета kojoj bi „Jugofilatelija“ imala isključivo pravo ргоdaje i izvoza maraka FNRJ u inostranstvo. Slažemo se s tim da se pravo izvoza maraka rezerviše isključivo za preduzeća 50cijalističkog sektora, ali se ne možemo složiti sa monopolom jedmog jedinog preduzeća. Monopolizam kao pojava u trgovinskom prometu može često više da šteti nego da koristi. Nedavno objavljeni zakonski

- propisi idu za tim da se monopolizam u

robnom prometu suzbije i likvidira. Bilo bi korisno da se osnuje još koje preduzeće za promet markama u zemlji i da se tin preduzećima ostavi i mogućnost obavljanja poslova izvoza maraka, ako za to bude bilo ekonomskih i drugih opravdanih uslova.

DETALJI VREDNI PAŽNJE

Prema informacijama koje dolaze iz Trsta u br. 11 Rivista Filatelica objavljene su cene Esperanto maraka VUJNA 1953 god. i to:

pod br.

22, avionska, (ljubičasta-violett) Lira 1.600 ,

pod br. 283 avionska, jorgovanaste boje (lila) Lira 3.500

pod br. 24 avionski blok od 8 maraka (ila) Шага 30.000.

Američki časopis Тће рћЏафенес Ехрогter u septembarskom broju 1953 god. donosi oglas firme Southem Stamp Service штр u kome ona mudi kommpleine serije (ога 4 vrednosti) fino poništenih jugoslovemskih maraka „Novi jadranski moto-re= li" uz sledeće prodajne cene:

za 12 kom, 10/—

та 100 Кога. 75/—

та. 1000 Кота. 700/—

Ан

NAŠE MARKE NA STRANIM

TRŽIŠTIMA

Firma I, Hermouet iz Pariza nudi naše marke: Branka Radičevića za 37 fr. i Crv. krst, franko i porto, obe za 9 fr.

Po istim cenama mudi odgovarajuća izdanja Za STT zonu B.

STO GODINA ŠTAMPANJA MARAKA

U JEDNOJ ŠTAMPARIJI

Sto godina besorekidme izrade maraka u privatnoj štampariji!

Bilo je to 1852 godine, kad je londomska firma Waterlow dobila porudžbinu da otštampa dve marke Britanske Gujane; to su bile marke od 1 i 4 centa. koje se danas, neupotrebljene, cene 350 i 450 funti za 1 komad. Od tada ova firma stalmo izrađuje marke za razne poštanske uprave: funtovske vrednosti Velike Britanije, za Virdžinsko ostrvlje, Sijam, indiske države, južnoameričke države, britanske kolonije i dominiome itd.

PLAVI HAVAJI

Tako se zovu prve 4 marke Havajskih

ostrva, koje su izdane 1851 i 1852 g. Naime,