Филателиста

ta pošta ustanovljena 1957 godine, te je svakako imala predfilatelističkih pisama. pa iako bi se sumnjalo u postojanje ovih pisama sa žigovima, uvedena pošta bi podstakla sakupljače da obrate veću pažnju i da tragaju za tim pismima.

Na strani 23 stavljen je naslov „POŠTA KNEZRBVINE: SRBIJE”, pa su род Шт паslovom uvedena sva izdanja maraka i

_ kneževine i kraljevine, bez naročitog po-

dvajanja. Svakako bi bolje odgovarao naslov „POSTA SRBIJE” bez „KNEŽEVINE”. U uvodu za poštu Srbije (na str. 23) паlazim da je suvišan onaj pasus o M. Ž.

Radojkoviću, kao i ona primedba pod 1) |

ispod teksta.

Da se opet vratimo na ŠTU NA KREU”!

O upotrebi žiša „POSTES SERBES” govorio sam napred, ali i ceo ovaj ode-

„SRPSKU PO-

pomenuta bugarska okupacija,

lako su Bugari bili okupirali veći deo Srbije neso

Austrija. I dok je Austrija imala na oku-

piranoj teritoriji 49 pošta, Bugarska ih je imala 92. O poštama, upotrebljenim mar= kama j žigovima pošta okupatora vidi moj članak „Pošte u Srbiji za vreme Prvo svetskog rata” u „Filatelisti” br. 1, 2—3 та 1955 =

Još bi svakako trebalo bar u uvodu Srbije navesti da su u krajevima današnje Makedonije i Kosmeta pre Balkanskog rata upotrebljavane turske marke. koje za jugoslovenske filateliste imaju interesa samo sa žigovima pošta koje su posle toga rata bile pripale Srbiji. — Trebalo bi skrenuti pažnju našim згакимођасита 1 па mogućnost postojanja turskih pošta i u krajevima. Srbije oslobođenim od Turaka 1878 godine (Niš, Pirot, Vranje).

Još da mapomenem za Crnu Goru. da u

ljak trebalo bi preraditi. U pomenutom mom članku o ovoj pošti u „Filatelisti” br. T za 1953 godinu ja sam na osnovu пајverodostojnijih podataka izneo kako treba ovaj odeljak obraditi i šta još treba u njega Uunmefi, ali to nije uzeto u obzir pri izradi ovog izdanja. Ostalo se skoro kod onoga što je bilo i u katalogu za 1953 godinu. Trebalo je uneti i razlike maraka nn belom ı sivom (ratnom) papiru kod vredmosti koje sam u pom. članku naveo. U tekstu ispod maraka prva rečenica „Cene su označene samo za Žigosane primer= ke” nema smisla, jer su nežigosane marke francuske ı ne spadaju u ove marke upotrebljene na srpskoj pošti na Krfu. Mesto poslednjeg stava „Sve ove marke bile su opticaju do 1 oktobra 1918 godine” trebalo bi staviti: Srpska pošta na Krfu upotrebljavala je francuske marke do puštanja U tečaj „Kkrfskog izdanja” srpskih maraka, koje su bile poslate ovoj pošti iz depoa srpskih maraka u Solunu 13 oktobra 1918 godine, a funkcionisala је 46 marta 1919 g.

Na kraju Srbije uvedena je „Austriska okupacija Srbije”, a nijednom reči nije

njenom uvodu, u završetku treba staviti da je prva crnogorska pošta otvorena na Cetinju 1 maja 1874 g.. — zašta nam je nesumnjivi podatak dao Dr. P. Šoć. — Na strani 64 među austrouearske pošte u Crnoj Gori treba dodati i BAR.

Mislim da bi koristan bio i jedan kratak uvod za Jugoslaviju, kao i za okupaciju Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. Iz ovog poslednjeg bi se dala prilika filatelistima da saznadu da su postojale za vreme okupacije i okupatorske pošte. od kojih nisu pomenute bugarske i italiJanmsko-albanske na tlu Kosmeta i Makedonije, te da veću pažnju obrate na to skorašnje, ali potpuno neproučeno područJe. Vrednosnice upotrebljene na tim poštama sa žigovima mesta na tlu Jugoslavije interesanini su filatelistički objekti, naročito za jugoslovenske filateliste.

Nadam se da će ove primedbe korisno poslužiti „Jugofilateliji” za naredno izdanje kataloga, a neke od tih primedaba poslužiće i korisnicima kataloga za ispravku ovogodišnjeg izdanja.

A. Petrović

ПЛАТИТЕ ОДМАХ ДУЖНУ ПРЕТПЛАТУ!

~ ОБНОВИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА 1955 ГОДИНУ!

59