Филателиста
Др ШИ АЕ
Праја у + a da . e =
плавичасто-зеленој или жуто-зеленој 6о– ји, на чвршћем папиру, пронађен је до сада само један примерак, центриран доста добро и поништен правоугаоним
жигом. Ова апсолутно јединствена рет-
кост: изгледа да држи рекорд до данас ~
доститнуте цене за једну марку, јер је била набављена; пре отприлике две године, по цени од 15 милиона франц. франака тј. 2 милиона белгиских франака или 40.000 долара.
Марка бр. 2 (4 5Кк. плава), која је још ведавно била доста честа, знатно се про-
редила због потражње многобројних скандинавских специјалиста, који су, желећи "реконструкцију штампарских
плоча, ишли у потрагу за особеностима у штампању или боји, а исто тако и за жиговима, који се могу сакупити само помоћу не много скупих марака. Ова вредност је била штампана у плавој, светло-плавој, тамно-плавој боји (1857); бледо-плаво-сивој (1857), плаво-зеленој (1856) и ултрамаринској (1858). Ове три последње ·нијансе су најбоље; плаво-
сива марка је добро позната филатели-_
стима и предмет је нарочитог котирања. — Наилази се на примерке марака с нагомиланим слојем боје, са непотпуним пртама, дебелим слојем у центру или де-
формисаним словима ЕУВА или РУВА .
уместо КУКА. Упркос релативно ниске каталошке цене коју има ова марка, блокови су јако ретки, а парови или траке претстављају примерке од већег интереса.
Код марке бр. 3 (6 <Кк. сива) штампане у бледосивој, тамно-сивој и. мркосивој боји — (ова последња нијанса је вајређа) — има такође разноврсних особености у штампању, г без сумње то је вредност, која је у целом издању најчешће врло рђаво центрирана. Позната је и као незупчана, и у таком стању претставља врло велику реткост. Нормални (обични) примерци се убрајају међу најпривлачније у домену марака у непоништеном стању.
Марка бр. 4 (8 5Е. жута или неранпасто жута) постоји и у лимунасто-жутој боји (1856), а друга два тона долазе доцније, у 1857 г. Овде се ради о вредности, која је најчешћа после плаве марке од 4 5К., о којој смо напред говорилу Ово је марка од стварног интереса, али њу је лакше наћи добро центрирану због већег тиража.
Марка бр. 5 (24 5Кк. црвена; светлоцрвена, тамно-црвена) је вредност која по реткости долази у ред одмах после зелене марке од 3 5К. Бапсо. Лепи примерци достижу увек високе цене на свим европским и прекоморским тржиштима, а марке на писмима су врло ретке, нарочито кад се ради о примерцима живе нијансе боје, који се ретко налазе
и који се, посебно, убрајају у оне, који се највише цене.
Прво издање Шведске марке било је прештампавано више пута: 1868, 1872 м 1885 године. Зна се и за пробне отиске зване „грофа 5раггеза“, зупчане 14 са 139, а који имају карактеристичне особине, на основу којих се могу идентификовати 25 типова,
Свакако било би још много чега, што би се могло рећи о овим маркама првог шведског издања, али због ограниченог простора хтели смо само да скренемо пажњу на њих и да истакнемо интерес који оне изазивају.
Многа дела су писана о шведским маркама, — нарочито значајне студије Olsona M Sirandela, — a M „Balasse Magazine“ oOjanswo je y ByHMHIeC CBOjJMX Opojeва радове о маркама Скандинавије рељефно истичући њихове квалитете.
НОРВЕШКА
Прво издање Норвешке састоји се само од једне једине незупчане марке од 4 5К. плаве боје, с мотивом грба „лава“, која претставља класичну вредност и чија је популарност увек била запажена, што објашњава лакоћу и брзину промета добрих примерака, као и цене које достижу примерци доброг квалитета, а који се продају неколико пута скупље од каталошких цена. Што се тиче непоништених марака, може се тврдити да има мало филателистичких ветерана, који су врло много радили с маркама, а који се могу похвалити да су имали у рукама један беспрекоран примерак. Марка бр. 1 Норвешке обилује безбројним особеностима у штампању, које су, типичне или случајне, врло привлачне, а најпознатија, најређа и најтипичнија од њих је она која се назива „двострука шапа“. До пре неколико година француски каталог то није помињао и тек доцније Т. Шампион, који је врло добро познавао ову особеност, али није хтео да сувише оптерећује свој каталог, — увео ју је у своје дело и ката логизирао је.
Ова ретка особеност може лако да се идентификује чак и кад жиг покрива задњу ногу лава, где лежи интерес за ову марку. „Двострука шапа“ је за-
; 101