Филателиста

рате

ARNOŠT SBVER, Prag

Sećanja pri šoljici crne kafe

— Za skupljače

Sigurno se svaki sado osvežava šoljom dobre crne kafe. Ali, da li ste bar jednom pomislili, da bi baš kafa mogla biti preamet za jednu zbirku po motivima? Da, zaista, po njoj se može stvoriti jedna vrlo interesanina zbivka, koja ne bi stala mnogo novaca, a bila bi ipak vanredno cenjena zbirka svoje Vrste. |

Kafa spada među glavne izvozne artikle iz sedam srednje i južno-američkih država, i zato neće ni za koga biti izme-

nadenje, što baš te zemlje propagiraju о-

vaj produkt na markama.

Prvi put se pojavio džbunić kafe na poštanskim markama prilikom proslave stogodišnjice gajenja kafe u Kostariki, i to u junu 1921 g. na vrednosti od 5 c. Sledeće, 1922 godine, bile su nekolike vredmosti iz starijih izdanja dobile pretisak konture jedne vreće kafe s natpisom „CAFE DE COSTARICA”, čime je prođa tih maraka bila nastavljena. Potstakmuta ovim: uspehoni, tamošnja poštanska uprava. iskoristi u 1923 godini jedno dalje izdanje maraka s pretiskom, sada s natpisom „СОМ PRE UD CAFE DE COSTARICA” (Kupujte kafu iz Kostarike). Marka od 3 c. iz spomen serije izdate 1923 godine povodom panamerikanskog poštanskog saveza prikazuje mam jednu devojku pri branju kafe, a marka od 10 c. iz serije za nacionalnu izložbu 1937 godine prikazuje VOlovsku zapregu s tovarom vreća kafe, koja se prenosi na stovarište, da odatle bude tramsportovana na tržišta, Isti motiv bio je iskorišćen i 1945 godine ma vrednostima od 5, 10 i 20 Ćć. Na marci za vazdušnu poštu od 45 c. jiz serije izdate za sajam u Kartagu prikazana je slika jedne devojke s korpom punom. zrnevlja kafe.

Hondunas je iskoristio džbunić kafe kao motiv na marci od 5 c. iz serije službenih maraka iz 1999 godine.

Lepu sliku grančice kafe nalazimo na vrednosti od 35 c. iz serije maraka Haitija iz 1928 godine,

Kolumbija, veliki izvoznik Кафе, prikazuje nam jednu plantažu kafe ma marci od 5 c. iz 1932 g. Tri marke za vazdušnu poštu iz iste godine prikazuju zvezdaste cvetove džbunića kafe. Na marci od 5 c.

iz 1934 g. vidi se jedna plamtaža kafe u

vreme berbe, a slična slika nalazi se i na таасе! од 5 c. iz 1939 godine. U 1947 godini bila. je opet izdata jedna marka, ali sada

po mofivima —

5 grančicom kafe u cvetu u prirodnim bojama. Salvador nas, na marci od 15 c. iz 1935 godine, dovodi u jedno pristanište, gde pored jednog okeamskog parobroda stoje угеće kafe pripremljene za utovar. Ispod slike je natpis na španskom jeziku „El cafe de el Salvador es de consumo universal” (= Kafa iz Salvadora upotrebljava se u celom svetu). Godine 1940 sleduje još jedmo izdamje, sada za vazdušnu poštu, sa slikom jedmog džbunića kafe u cvetu.

U Braziliji, čije provincije Sao Paulo

i Minas Gereas spadaju među najveće Dpro-

izvođače kafe u svetu, proslavila je 1928 godine stogodišnjicu uvođenja kate u Вгаziliji jednom. specijalnom serijom od iri marke, ma kojima je simpolčno pretstaVljena statua slobode sa grančicom kafe i, u zaleđu, plantaža Rafe um Sao Paulu. Godime 1938 pojačava ova zemlja propagandu OVOE SVOE izvoznog produkta s jednom markom od 1200 reisa u šest boja, na RoJoj vidimo sliku jedme vreće kafe s brazilijamskom zastavom.

Venecuela nas potseća s jednom marTkom od 35 c. iz 1938 godine, da se i tamo gaji kafa.

Tako Nikaragua, u poredenju s prethodnim državama, nije tako veliki producent kafe, ipak je 1947 godine izdala jednu trouglastu marku sa slikom jedne grančice кате.

Trancuski trgovci, koji kafu u Evropu uvoze, odnesoše početkom 18 veka kafim džbunić za Zap. Indiju. Da se kafa još i danas tamo gaji, naročito ma ostrvu Gvadelupu, pokazuju mam njegove marke iz 1947 godine, na kojima je slika urođemika pri berbi kafe.

Najzad, potseća, nas Mozambik (kompanija) s jednom markom u 1918 godini, da _je Кафа prvenstveno bila afrička biljka. Tamo. ih naste pet vrsta, ali su im plodovi sitni i kofeinom siromašni, te ih tamošnji farmeri gaje samo za domaće potrebe.

Jedna još portugalska kolonija, gde kafa raste, jesu ostrva S. Thomće e Principe, što se· prikazuje na jednoj marci od 1 sc. iz 1948 godime.

"Traganje za izdamjima daljih „maraka s kafom” sigurno meće biti teško. To neče nikad biti wisoke, vrednosti, tako da će uvek biti po ceni pristupačne.

186