Филателиста

nje — (угдепје inž. Vernera, pa meću to da оре јет, nego upućujem čitaoce da pročitaju ono što sam o Фотле пао u br. 4—5 „PFilateliste” iz 1954 god., na str. 55 do 56 u ровјам ји „Ad c)”, kao i br. 6—7/1954 ·god. str. 80 i 81 (u odgovoru D. Novaku).

Ne bavim se taksenim markama, i zato mi nije poznato Rkakova zupčamja imaju austrijske i mađarske taksene marke onog doba. Prema Verneru imaju linijsko zupбапје 975, 111/»> 1 121/5, A zašto onda ta zupčanja пе malazimo i kod poštanskih markama izrađenih u eno doba u Beču? I kada Dvorska štamparija prilikom izrade maraka kneza Mihajla mora radi formata tih maraka da pribesne linijskom zupčanju, upotrebljeva zumbu 12, koje nema kod taksenih maraka, a sledeće 1867 god. upotrebljava kod austrijske marke od 50 krajcara opet isto zupčanje 12, a ne gore navedena tri zupčanja. — Dvorska štamparija bila je ogrommo preduzeće, koje je snabdevalo jednu veliku državu sa poštanmskim markama, taksenim markama, vrednosnim hartijama itd. Nije li možda svako to odeljenje imalo svoje posebne mašime, kako ie to često kod velikih preduzeća?

_ Inače, ako su Vernerovi podaci tačni, како

·da objasnimo da se kod poštanskih maraka pojavljuju sasvim druga zupčanja пеgo kod taksenih maraka?

Ako i odbacimo tu mogućnost, koju sam nabacio Као pretpostavku bez ikakovih podloga i dokaza, kako objašnjava Verner pojavu drugih zupčamja kod maraka s likom kneza Milana, koja se ın Beču nikada, ni pre, ni posle, nisu upotrebljavala? Mi smo do sada navađali samo zupčanja od pola zupca razlike, ali kod maraka kneza Milana I izdamja imademo i zupčanja od četvrtine zupca razlike: 99%, 119/4, 121/a itd.,, za koja je dokazamo da potiču od posebnih zumbi. Pa zupčanje 13, koje se u Beču pojavljuje tek pet godina kasnije, +. ј. 1874 god. Za ovo Verner me daje objašnjemje da bi opravdao svoje stanovište.

Ja sam u svom prvom člamku mapisao, da: Je veličina maraka sa likom kmeza Milana odgovarala sasvim austrijskim markama od 1867 god., i da bi ih zato Beč verovatno zupčao ma istoj mašini kao i svoje marke: t. J. zupčaniem celog tabaka 9!/> (Bogenziahnung). — Na moje veliko iznenađenje čitam u Vernerovom članku: što је format maraka s likom Kn. Milana bio neobičan, i otstupao od uobičajenog manjeg formata maraka, koje je Dvorska štampanija izrađivala za Austriju, bili su primorani ofstupiti od uobičajenog načina zupčanja (okvirnos ili tabačnos).

Da si je Verner uzeo samo malo truda da uporedi је marke sa austrijskim iz 1867 god... video bi: da je visina slike ap=soluina ista;.da je širina slike austrijskih maraka zajedno sa okvirom neznatno Veća: da je celokupna veličina obih maraka istovetnam (sa neznatnim об рапјет Код

им Ти,

#, pojedinih primeraka, uslovljenim linijskim

'zupčanjem srpskih maraka); đa je prema

tome format maraka Kn. Milana bio i te kako prikladan za zupčamje na mašinama Dvorske štamparije za zupčanje celog tabaka. Da je Verner celoj toj stvari obratio malo više pažnje (koju po svojoj važnosti za našu filateliju i zaslužuje), sigurno mu se takova očita i krupna greška ne bi potkrala. Da li je Verner uopšte razmislio o čiT.jenici da kod II izdanja malazimo ista zupčanja kao i kod I izdanja? Kako on to objašnjava, ako su ova dva izdanja zupčana na raznim mestima? — Iz svih ovih razloga je sigurno, protivno Vernerovom sigurnom mišljenju, da marke Kn, Milana nisu zupčane sa mašinama, koje su u ono vreme služile za zupčanje austrijskih taksenih maraka.

Inž. Verner nabaci neku pretpostavku, za Који пета ne samo podloge, nego mi najslabijih indicija, pa onda na temelju te mproizvoljne pretpostavke gradi svoju teoriju. -— Verner фуга! da je Beč u ono vreme prodao Budimpešti za njemu novu maxkarnicu „suvišne i nepraktične” mašine. Mađarska je onda stekla upravo samosfalnost, i (ukoliko je Vernerovo tvrđenje tačno), uzela, može biti, iz Beča te mašine (možda deoba zajedničke imovine?). Ali je Mađarska u ovoj prvoj ili drugoj godini svoje samostalnosti bila još odviše ovisna od Beča, pa je Dvorska štamparija uspela da joj utrapi te svoje starudije.

U vezi s tim tvrđenjem imž. Verner казе dalje, da je Beograd u to vreme sigurno bio interesent za kompletam uređaj za izradu maraka. Ako Verner sigurno to zna, treba da kaže odakle to zna, odnosno па. јете ји kojih dokumenata ili činjenica on to tvrdi. A ja sam siguram, a valjda i svi drusi koji su se barem površno bavili istraživanjem srpskih maraka, da Beograd nije bio za. taj uređaj interesent, jer je takav uređaj već imao, sa kojim je već tri godine štampao marke: a dokaz za to jesu

·odlično uspele marke Kneza Mihajla. —

Nadalje tvrdi! Vemner da je verovatno i Beograd dobio iz Beča veći broj perforacionih mašina, zato što je Budimmešta dobila takove mašine iz Beča. Isto tako mogao bi i ja tvrditi, da je Carska štampa rija u St. Petersburgu prodala svoje stare izranžirane mašine Beogradu, istina, dokaza za tu tvrdnju nebi imao. — A zar inž. Verner zaista misli da je beogradska markamrmica, t. J. Srpska država, kupovala stare istrošene, „nepraktične” mašine? Ja nisam toga mišljenja, maprotiv!

Kao dalinji dokaz da su marke Sštampane u Beču navodi Verner, da su „mašine”, kojima je zupčano IT izdanje 1872 sod., bile već istrošene, Da su 18732 god. zumbe bile već istrošene, time se i ja slažem, jer je bim istim zambama zupčano celo I izdanje, samo se naravno radi o

176