Филателиста

СТЕВА ЂОРЂЕВИЋ 1878—1956

Умро је још један од наших старих филателистичких (радника —- почасни члан Савеза Филателиста Србије — наш добри Стева Ђорђевић.

Рођен у Нишу 15. децембра 1878; тамо је и школу учио. Био је врло приљежан чиновник у предратном Министарству

финансија и у њему је и завршио чи- |

новничку каријеру као инспектор. Филателијом је почео да се бави још као ђак. Увек је био врло агилан сакупљач и током времена стварао је лепе збирке. Још и пре оснивања прве филателистичке организације у Београду он је био у вези са тада виђеним скупљачима марака: Др. Ј. Данићем, Е. Деро-

ком, Ј. Поповићем и др. Овај кружић_

неорганизованих филателиста састајао се празником у канцеларијама или у приватним домовима ради размене марака. Од оснивања Српског филателистичког клуба у Београду постао је његов ревностан члан и за све време постојања тсга Клуба редак је био који састанак без њега. Од 1937 г. ушао је у управу клуба, а 1940 г. био је његов потпретседник. И у Југословенском филателистичком

савезу, пре рата, заузимао је видно ме--

сто. Последње године, пред Други светски рат, био је благајник Савеза.

По ослобођењу, кад је 1946 године-био одобрен рад Српском филателистичком“ друштву у Београду, међу најактивнијим члановима био је и покојни Стева“ Ђорђевић и био је члан управе тога. друштва. -

Због његовог заслужног рада на фи лателији Савеза филателиста Србије био га је изабрао за свог почасног члана.

Нарочито су га занимале марке Србије, Црне Горе, Словеније и Боске Херцеговине; имао је добро уређене збирке. тих земаља и био је добар и сигуран“ познавалац тих марака. Са збиркама“ ових марака излазио је на. више изложаба, на којима је постизао лепа одли-. ковања: 1934 г. у Новом Саду добио је. бронзану медаљу; 1936 у Суботици за збирку Србије одликован је бронзаном плакетом на мермеру; 1937 на „Зефибу“ за збрирке Србије и Црне Горе добио. је позлаћену медаљу; 1940 излагао је на Првој пропагандној филателистичкој изложби Вардарске бановине у Скопљу.

И после ослобођења се интересовао за филателију, али га је све више спречавала болест, најстрашнија за правог филателисту: све му се јаче гасио вид, док се 30 маја 1956 није угасио и живот. овог доброг филателисте,

Вечан му помен међу нама!

NARODNA REPUBLIKA RUMUNIJA

NA FILATELISTIČKOJ

Na filatelističkoj izložbi, organizovanoj u Zagrebu, učestvovala je i Narodna Republika Rumunija. Onih deset panoa sa različitim temama, koji pretstavljaju rumunsku filateliju, obuhvataju preko dvesta vrsti maraka raznih vrednosti, kao i mnoge tabake (po 100 maraka) i makete.

Izložbeni materijal prikazuje evoluciju rumunske filatelije od prve pojave poštan-

skih maraka, čuvene „Glave bizona”, do _ izdanja 1955 godine,

Kroz dve godine rumunska filatelija proslaviće svoju stogodišnjicu. Tokom tih sto godina ona je zahvatala sve širu temafiku i načinila značajan progres sa stanovišta plastičnog prikazivanja. Ovaj Drogres rumunske marke je. još rečitiji posle uspostavljanja demokratskog narodnog režima, kad je rumunska filatelija bila reorganizovana na novoj osnovi i tako postala jedno efikasno sredstvo za kulturno uzdi-

IZLOŽBI U ZAGREBU

zanje i vaspitavanje masa. Pilatelija je obezbedila sebi jedno dobro, zasluženo mesto i u svakodnevnom uzdizanju omladine. U školama i u pionirskim domovima razvjjaju se i aktivno delaju mnogobrojni filatelistički kružoci (serkli). :

Poslednje godine, u pogledu filatelije, bile su u Rumuniji neobično bogate. U periodu prvog petogodišnjeg plana 1951—1955. bilo je emitovano preko 280 vrsti maraka raznih vrednosti, što pokazuje stvarni рго-. gres u izdavanju maraka. : Е

Danas jedna kompletna поје ја ONO rodna Republika Rumunija” obuhvata зко-:: ro 450 maraka. Kolekcija rumunskih ma=. raka, računajući od prve marke, „Glave: bizona”, emitovane 1858 godine, pa do naj= novijeg izdanja 1956 godine sadrži skoro 1700 vrsti raznih vrednosti,

Deset prikazanih panoa rumunske filatelije na zagrebačkoj izložbi imali su sle-

121