Филателиста

ke”; najzad se završavaju 0015] !МоХака maraka na postignućima u izvršenju nacionalnog programa za igradnju i unapre= đenje Nemačke demokratske republike.

Prikazan je dalje i izložak „koverata prvog dana”, na kojima su mofivi sa kongresa Crv. krsta. Lajpciškog sajma, za uspomenu na Betovena i dr., kao i izložak specijalnih dopisnica s raznim mportretima i slikama građevina po gradovima. I na kraju opisan je izložak sa prigodnim žigovima. Ova knjižica nije imala neki naročiti propagandni karakter, već joj je namena

bila da brže i lakše upozna posetioce s iZ-.

loženim objektima,

N. Garas. „GRECB. GROSSE TETE DE MERCURE”. — Nes varietćs des plan= cnes des timbres-poste 1861—1882.

Sveska od 88 strana, ilustrovana sa 135 slika i sa 21 dijagramom, štampana na tri jezika (francuskom, grčkom i engleskom) u paralelnim kolonama, — o prvom izdanju grčkih maraka tzv. „Merkura sa velikom glavom”, koje su bile u upotrebi ргеko 20 godina u raznim izdanjima.

Raspored materijala u ovoj knjižici: I deg: Pregovor. Uvod. Istoriski pregled izrade i metoda graviranja i o sastavljanju ploča. Poreklo osobenosti. — II deo: Detaljan opis. Nomenklatura, klasifikacija i ilustrovanje osobenosti: A. _— Osnovne tipične i slučajne greške na slikama, i B. — Poremećaji i nepravilnosti vrednosnih oznaka. — III deo: Specijalne studije po vrednostima. Grupisanje i numerisanje osobenosti i njihovi tipovi. Dijagrami svake ploče od 150 maraka s oznakom odnosnog polja (mesta) svake osobenosti. — IV deo: Ocenjivanje osobenosti,

Radi prikaza ovog dela donosimo izvod iz predgovora, koji je napisao pretsednik Jelinskog filatelističkog saveza G. Amdre N. Psaras.

„Što je „Velika glava Merkura” u svetu priznata kao najlepši ukras filatelističkih zbirki, čovek se može saglasiti da je razlog tome činjenica. što, nezavisno od mnogih drugih preimućstava, ona daje više nego svaka druga klasična marka prostrano i privlačno polje za filatelistička istraživanja i studije, kojima su se bili zanimali i više grčkih i stranih specijalista.

G. N. Garas, veteran u studijama ovih maraka, uvek je bio u prethodnici u tom napornom radu, kome je on posvetio ceo život.

S ovom novom studijom, plodom istrajnih i dugih napora, on je bacio mnogo svetlosti na nedostatke i nepravilnosti tipografskih ploča „Velike Merkurove glave”, 138

Pisac, još više od velikog autoriteta, koji mu daju njegovo veliko iskustvo i njegova neumorna istraživanja, ima izvanrednu sposobnost da nije dogmatičan. On iznosi čitaocu sve stvarne podafke, na Коjima se osnivaju njegovi zaključci, ostvarujući mu svu slobodu refleksija, koje će ga voditi ka formiranju sopstvenog mišljenja”, _

Skupljačima koje interesuje ovo polje sakupljanja može se ova Knjižica toplo preporučiti.

Knjiga se može dobiti kod pisca po ceni: SAD dolara 7.50 na luksuznom. ili 6.50 dolara na papiru prve vrste,

„ORIGINES DE LAS DOS PRIMBRAS EMIZIONES DE LAS ESTAMPILLAS DE CORREO DE VENEZUELA” por el doctor Santiago Hernnandes Ron. Caracas, 1956.

Studija prva dva izdanja Venecuele (prvo od 15 jula 1858 i drugo od 1862 godine) sa dokumentovanim podacima i fotokopijama važnih dokumenata koji se odnose na ova izdanja.

„FILA TELIST” Pul Mecmuasi. Organ Istambulskog filatelističkog kluba.

U br. 23 za maj 1956 posvetio je nekoliko stranica Jufizu III.

Pod naslovom „Zbirke iz Turske na Jufizu III” (na turskom i nemačkom jeziku) daju se podaci o izlagačima i izlošcima iz Turske,

U članku „Žigovi upotrebljavani па pošti predfilatelističke epohe u turskom carstvu” od Orhana Brandta (na turskom i francuskom jeziku), pisac izražava nadu da će izložba u Zagrebu biti prva u seriji izložaba Balkanskih zemalja. Za ovu priliku on daje vrlo kratak pogled na postanak pošta u Turskoj, u kojoj je obrazovano Ministarstvo pošta 1840 g., a pri kraju iste godine otpočela je poštanska služba i za širu publiku. Pošte su otvorene u raznim varošima prema ukazanoj potrebi i za one na Balkanu dao je nekoliko otisaka роštanskih žigova, od Kojih su za nas od naročitog interesa Žigovi jugoslovenskih gradova (Sarajeva, Bitolja, Niša, Skoplja, Mostara), a sve je to iz njegove studije o turskim predfilatelističkim žigovima.

Zatim je dat jedan spisak žigova pošta na tlu Jugoslavije za vreme, dok su one bile u sastavu turske imperije. Na kraju članak „Zagreb Sergisi Etrafunda Hasbihali” od Erkema Turkaja (na turskom jeziku) o postanku Titove Jugoslavije, Dočevši od prvih dana oslobođenja Srbije u početku prošlog veka,