Филателиста
O a ~ У : = че а Т ч + у ~
dvorski knjižar iz Oldenburga 1875 godine. Međutim, njegova dopisnica nije bila prva, kako ćemo dalje videti. Izgleda da je to bio samo pokušaj neke šaljive reklame, koja nije imala za cilj da posluži za korespondenciju, a nije imala ni makakvu oznaku da je bila u poštanskom saobraća= ju. Ilustracija na njoj prestavlja igru boca (flaša) u nekom podrumu, је 1 prema slici izgleda da je imala sasvim drugi cilj, a ne za korespodemciju.
Ali, da je i sve to u istini bilo tako, — .
da joj je i svrha bila za vođenje prepiske, pa i da je prešla preko pošte i dobila sve oznake poštanskog saobraćaja, ipak ona ne bi bila prva, jer je još četiri godine ranije, u Austriji ugledala svet jedna ilustrovana poštanska karta, koja je odgovarala svim Uslovima pravog poštanskog objekta. Pri kraju 1870 ili u početku 1871 godine izdao je naš čovek, Srbin iz Vojvodine, Joca Manojlović jednu dopisnu kartu, koja Je do danas poznata kao najstarila ilustrovana dopisna karta u svetu. Primerak te Катје, цроггеђјеп 6 таја 1871 godine, opisan je u jednom članku objavljenom u „Politici” od 25: februara 1884 g. pod naslovom „Ilustrovanu dopisnicu uzmislio je jedan Srbin”.
Tu kartu izdao je Joca Mamojlović kao Izdavač satiričnog lista „Zmaj”.
Ovaj list izdavao je i uređivao najpre #rpski mpesnik, Zmaj Jovan Jovanović. Zbog svog sfava, opozicionog tadašnjoj mađarskoj vladi „Zmaj” je u tom periodu svoga izlaženja (pod uredništvom Čika-Jove Zmaja) vrlo teško izlazio 'ma kraj; liudi su se tek s velikom dozom hrabrosti rešavali da se pretplate na njega. Zbog teških prilika, pod kojima je izlazio, sigurno Je i prestao. Posle jedne duže pauze „Zmaj” je ponovo počeo izlaziti, ali ga je sada izdavao Joca Manojlović. .
S reputacijom koju je već uživao, za ovaj list se moralo boriti za nove čitaoce, — Za nove pretplatnike. Moralo se postarati za što bolju reklamu.
Joca Manojlović iz Srbobrana bio je trpovac, ali i intelektualac, koji je bio u vezi s najvećim našim ljudima onog vremena u Vojvodini. Bio je i veliki osobenjak, s glavom punom raznovrsnih ideja. Iz te glave se rodila i ideja o izradi ilustrovane dopisnice u cilju reklamiranja lista „Zmaj”. Posle kratkog vremena administracija „Zmaja” slala je po svetu ove prve ilustrovane dopisnice. One su imale na adresnoj strani jednu simboličnu kompoziciju, a druga strana je bila prazna, za korespondenciju. Na slici se video u donjem desnom uglu deo Moskve, u levom: deo Carigrada (Stambola), a u sredini, između njih, lađa sa srpskim grbom. Iznad toga jedna povijena bela traka, iznad ko-
_ је је slika jednog zmaja u bonbenom sfa-
VU, sa raširenim krilima. Prostor ma beloj traci služio. je za adresu. 5 Dopisnica, koja je opisana u „Politici”, bila je poslata iz Beča stricu Joce Manojlovića, advokatu Dimitriju Manojloviću u Sombor, kao preporučena mošiljka, sa Žžigom preporuke bez imena mesta, s natpisom RCMDT i s brojem 240 rukom ispisanim. U desnom gornjem uglu prilepljena je i poništena okruglim Žžigom austriska poštanska marka. ~ 5 Ni upotrebom ove dopisnice za reklamu lista nije bio postignut željeni cilj, jer se „Zmaj” posle nekoliko meseci ugasio za.
svagda. 5
Nepoznati pisac članka u „Politici” dao je i interesantne podatke o prijemu ove ilustrovane dopisnice kod tadašnjeg našeg sveta. ~
Onu dopisnicu, koju je Joca ManojloVić bio poslao stricu, ovaj mu je vratio s napisanom na njoj primedbom „Ja s ZmaJom nikakva posla neću da imam — пе-
prima se”. A u pismu kojim mu je stric odgovorio na kartu, vidi se kako se gledalo na „Zmaja” i pod kakvim je režimom naš narod živeo u to vreme u Vojvodini. Između ostaloga u pismu stoji: „I to (karta) je jedna besmislica i neslana šala... A. reći ću ti, i meni nije bilo mnogo prijatno kad sam uzeo tu kartu u ruke. Osim toga, ti dobro znaš šta danas znači dopisivati se sa Zmajom?” Hoćeš li da me zbog tih tvojih đavolskih karti skleptaju Као: veleizdajnika? Zabranjujem ti da mi u buduće takve i slične karte šalješ, jer ja sa Zmajom nikakva posla neću da imam...
I tom jedinom poznatom nam primerku najstarije ilustrovane wdopisne karte, koja se nalazila u rukama Božidara Kekića, penzionera iz Novog Sada, za vreme Drugog svetskog rata izgubio se trag.
Trebalo bi svakako nastati da se .prona= đe ili ovaj· ili koji drugi primerak ove najstarije ilustrovane dopisne karte i predati Je poštanskom muzeju.
АИ
1
127