Филателиста

вог доброг човека и одличног филателисте и његове богате збирке марака.

Оптужница, која је поднесена суду у Аргентини, ставља Џавелићу на терет три дела, за које постоје несумњиви и непосредни докази за његову одговорност. Од та три дела је једно да је „Павелић извршио дело тешке крађе, кад је новембра 1944 године преко свог поверљивог човека насилно узео из сефа Земаљске банке у Сарајеву филателистичку збирку Унгар Јосипа, који је, као Јеврејин, убијен у логору. Ту збирку вредну више милиона, он је присвојио и при бекству у иностранство понео собом. |

Ово је доказано веродостојним сведо-

' цима. Украдену збирку марака Павелић

је као своје власништво излагао на једној филателистичкој изложби у Арген-

"тини, што потврђују сведоци, познава-

оци филателије.“

Ето тако је један народни непријатељ“

и злочинац однео из Југославије једну збирку неоцењиве вредности, дугогодишњу тековину једног скромног нашег грађанина. Тиме је причинио велику штету југословенској филателији. Сви пријатељи и познаваоци покојног Унгара тешко ће уздахнути, кад се сете његове радне собе са дивно уређеним орманима, са филателистичком литературом, са његовим одликовањима на филателистичким изложбама и са орманима е пуним ладицама марака уређеним по азбучном реду и по каталогу, а најтеже ће им пасти, кад се сете његове збирке, коју је несрећни Унгар држао у сефу код Земаљске банке, да би је осигурао од лопова.

Кад је под ПЏавелићевим руководством организовано учешће усташа на међу-

= O ДЕЛ Режи

народној филателистичкој изложби У Буенос Аиресу 1950 године, ми смо у нашем часопису (бр. 7 за јули 1951 г.) донели један оштар протест из пера нашег младог сарадника Ибре Харашлића под насловом „Усташки кољачи и ратни злочинци излагачи на међународној фи-

лателистичкој изложби“, који је вапио.

за праведном одмаздом „за невине хиљаде и десетине хиљада палих под усташком камом и маљем“, а „небројене јаме Лике и Херцеговине, злогласни логори смрти у Јасеновцу, Градишки и другим мјестима најречитији су доказ онога што су Павелић и његове усташе учинили од нашег народа, највећим делом од жена, дјеце и стараца.“ И овај озлојеђени син Сарајева завршава свој огорчени протест речима, које су израз не само његове љубави и исправног става према народима Југославије, већ и свих нас филателиста: „Наша савјест и љубав према браћи и сестрама, родитељима и дјеци нашој, палим као жртве усташког терора, захтјевају од нас да се овим ратним злочинцима и кољачима не дозволи ма гдје то било, да се појављују на филателистичким изложбама, јер је све њихово заливено крвљу наших народа и изазива болне успомене код оних који знају за њихова недјела.“

А, ето, сад знамо да су збирке излагане од стране злочинца Павелића збирке створене знојем и трудом нашег Унгара, заливене и његовом крвљу.

И ми, филателисте, придружујемо се захтеву наше владе и тражимо да злочинац: Павелић одговара и за живот нашег Унгара и за крађу његовог великог и ненакнадивог дела, — његове збирке марака.

Поште Црне Горе у Албанији за време Балканског рата

Док: је српски народ у Србији и Црној Гори проливао крв у борбама за ослобођење од Турака и преживљавао разне трзавице у земљи, борбе о власт и сме-

њивања владара и влада, дотле су спољ-.

ни непријатељи, на првом месту Аустрија, гледали да одрже, па и да појачају то тешко стање у маленим српским државама, а нарочито у Србији. Цела историја Србије била је испуњена невољама, које јој је приређивала Аустрија јавно или тајно, непосредно или посредством других, — јер јој је Србија била на путу продирања на Балкан, и даље на Исток, а Црна Гора, и својим положајем и уско везана идејама за слободу,.за ослобо-

Ђење и осталих српских земаља, са братским српским народом у Србији, ометала јој је мирно уживање окупираних српских покрајина око Црне Горе.

Дуга би била историја аустриских радња, јавних или закулисних, на гушењу ових малих српских држава, па ћемо се само у најкраћим потезима осврнути на најближе нам догађаје.

Кад су на Берлинском конгресу велике силе почеле да врше ампутације на „болеснику са Босфора“, ампутирале су малене делове у корист Србије и Грне Горе, а лавовски део био је додељен Аустроугарској; њој су додељене две најлешше српске покрајине — Бо-

136