Филателиста

uz saglasnost i po predlogu zaimteresovanih nacionalnih saveza i Saveta PIP-e.

Na Kongresu ie utvrđen red budućih međunarodnih izložbi ma sledeći način:

1958 u Brislu, 9—18 avgusta, u okviru Međunarodne izložbe; (odgođeno!)

1959 u Hamburgu, juna meseca, DOVOdom proslave prve manmke Libeka;

1960 u Varšavi, maja meseca, povodom 'Stogodišnjice poljske mamke;

1961 u Budimpešti, maja meseca. pod uslovom da ovo nakmadno odobri Kongres 1959,

1962 u Pragu, pod uslovom da ovo naknadno odobri Kongres 1960:

1963 u Istanbulu, načelan pristanak: povod proslava stogodišnjice turske marke.

UwUslovna odobrenja data su zbog toga što Pravila FPIP-e predviđaju da međuna– rodne izložbe može da odolri Kongres majranije dve godine pre održavanja takve izložbe.

Pošto je običaj da se i Kongresi PIP-e održavaju u mestu, gde se priređuje među-

Inž. Al. J. Petrović

narodna filatelistička izložba, i naspored budućih Komgresa FIP-e izvršen je na sledeći način:

1958 u Brislu (odgođeno prim. Red.)

1959 u Hamburgu

1960 u Varšavi

1961 u Budimpešti.

Na kraju je naš delegat drug M. Verner pročitao molbu našeg Saveza filatelista da FIP primi na manje da će se u JUgoslaviji 1966 godine proslaviti stogodišnjica prve nacionalne marke, da će se tim ро-– vodom prirediti jedna međumarodna filatelistička izložba pod nazivom „JUGOSLAVIJA 1966”, pa Savez filatelista Jugoslavije moli međumarodmu filatelističkku orga– nizaciju da za ovu izložbu odobri patronat i dopusti organizovanje Kongresa FIP-e 1966 u Beogradu.

Kongres je mačelno odobrio patronat izložbe i organizovanje Kongresa FIP-e 1966 Savezu filatelista Jugoslavije.

M. Ivanović

Vodoznaci na mađarskim markama

(Nastavak sa str. 10)

Od 1 novembra 1904 g. upotrebljavan je papir s novim,, četvrtim mađarskim vodoznakom — s pojedinačnim tzv. „olruglim” krunama. (Sl. 6)

Bilo je predviđeno da svaka marka dobije po jedan takav vodoznak. ali usled sečenja papira i umetanja tabaka u štamparsku mašinu bez obzina na položaj vodoznaka, česti su slučajevi da se ma jednoj marci pojave delovi dva, pa i četiri VOdoznaka. у

Kod ovog vodoznaka mema fabričkog znaka, a oznaka papira — rimska brojka VI umetana je samo jedanput ma celom tabaku od 400 maraka. Radi toga, marke s ovom oznakom vrlo su retke i izazivaju veliko interesovanje i tražnju kod specijalnih sabirača.

Normalan položaj ovog vodoznaka je uspravno stojeća kruna, pa i oznaka VI: ali, usled meobraćanja pažnje ma položaj vodoznaka pri umetanju tabaka u mašinu za štampanje, mogu se nmaći marke s različitim položajima vodoznaka, pored normalnog još i sa izvrmutim i ogledalskim slikama i jednog i drugog.

Kod porto maraka s ovim уодоглакога normalan položaj vodoznaka je ležeći, s krstićem s leve strane, obrnutim maniže. I kod porto maraka javljaju se 4 različita položaja Kkrstića i brojke: na levo okrenutim s irstićem naniže i naviše i okrenutim na desno s krstićem naviše i naniže.

I kod ovog vodoznaka ima raznih OsoObenosti, koje nastaju ili od oštećenog ili jako istrošenog egutera.

Papir s ovim vodoznakom bio je upotrebljavam: za franko marke izdamja od 1. XI. 1904 (M. br. УЖА — 84A., sa zupča-

ki ay a

e. о ? ај" ут А. =:

STO njem 12 :11!/:) i od 1. I. 1906 (M. br. 74B 88B, sa zupčanjem 15); za novinsku marku iz 1905 g. (M. br. 90): za porto marke izdaпја 1905-6 (5. (M. br: 10—17 A i B) i za provizornu porto marku od 10. V. 1915 (M. br. 35, izrađenu od porto marke br. 17).

Od 1 jula 1908 g. pojavljuju se marke s movim, petim vodoznakom, — s krunom sv. Stevana u novom obliku (Sl. 7).

I ovaj vodoznak, po veličini, mogao je da se javlja podjednako na svakoj marnrci, ali je bilo zvanično propisano da na svaku