Филателиста

Др. Б. Новаковћи

На прагу десетогодишњице Савеза филателиста Србије

6 априла 1941 године пале су прве непријатељске бомбе на Београд, а тога дана изишао је и последњи број предратног „Филателисте“, гласника тадашњег Југословенског филателистичког савеза. Тога дана, кад је Београд горео у својим крајевима, кад су се са свих страна чули јауци и запомагања, кад су невине жртве обесених фашиста умирале по улицама и под рушевинама, пропадале су и многе велике тековине српских филателиста, а у исто време гасио се живот у нашим филателистичким организацијама, па је угушена и филателистичка штампа. Последњи број „Југословенског филателисте“ није ни допро до својих читалаца, а П свеска „Библиотеке Југословенског филателистичког савеза“ покопана је, недовршена, у (бомбом порушеној штампарији.

С даном уласка окупаторске војске у нашу земљу престао је рад српских филателистичких организација. Сурова окупација пресекла је сваки организовани живот у Србији, — па и филателистички. После ослобођења почет је нов живот филателиста. Текао је врло тешко; почео је да тиња међу великим и важнијим задацима на обнови земље, на обнови Београда. Тек након четири године од ослобођења Београда, у данима кад је обнова земље прелазила у изградњу, почело се снажније да ради на поновном организовању. 22 августа 1948 г. састао се један невелики број филателиста, другова и последника оних знатних филателистичких радника, који су завршили живот за време оку-

пације, — ' Дерока, Гроја, М. Кр. ЂорЂђевића, Васе Живковића, Лучића, Др. Пуље, Мора и др. — иако без својих

сјајних предратних збирки, пропалих у рушевинама и пожарима, или опљачканих од окупатора и њихових слугу шпекуланата, и споразумеше се да понова уведу у живот организовану филателију, да прекину онај шпекулантски рад из времена окупације.

У „Политици“ од 8 октобра 1948 налазимо обавештење под насловом „Основан је Савез филателиста Србије“. У том се чланку износи да је Министарство унутрашњих послова донело одлуку — одобрење за оснивање Саве-

Петровићем, као и изводи најважнијих тачака из Савезних „Правила“. Ево једног интересантног реда из тога чланка: „Савез ће одмах почети да ради и привремено ће одржавати седнице у просторијама кафане „Липов лад“. Чланак се завршава навођењем циљева Савеза филателиста Србије: окупљање филателиста НР Србије, пропагирање и неговање филателије, упознавање иностранства путем наших марака с народно-ослободилачком борбом, изградњом социјализма, с природним лепотама и културним тековинама и свим другим важним моментима из живота ФНР Југославије, сарадња с Министарством пошта.

Други лист, „Република“, доноси под насловом „Савез филателиста Србије“ исцрпан преглед на раду окупљања филателиста у НР Србији. И он доноси имена чланова прве управе Савеза, а надаље и упутство о учлањењу у Савез. Говорећи о потреби стварања Савеза, „Република“ завршава: „Коначно се може рећи, да је оснивањем Савеза поново постављен солидан основ за развој наше филателије, која у културним и напредним земљама заузима видно и цењено место, па би требало. да то исто место заузме и код нас“.

Тако је било пре једне деценије, кад смо се састајали код „Липовог лада“ на Булевару Револуције. Годину дана доцније, у дворишној згради код „Лондона“ угледали смо Савезног првенца, први број „Филателисте“. Сви очевици дуго ће се сећати тога сунчаног дана и плавих корица са грбом НР Србије новог листа.

А онда су дошле нове управе са Инж. Живом Ђорђевићем на челу; ређале су се изложбе, смотре... И живот је текао... О минулом протеклом времену говорило се једино на годишњим скупштинама.

Данас, после десет година од оснивања Савеза филателиста Србије имамо и девет година излажења нашег „Филателисте“. Данас, после десет година живота, Савез броји 2675 чланова.

Ово је резултат рада, десетогодишњег рада!

И на'истеку прве деценије наше су жеље:

за; затим се наводи састав изабране управе на челу с Инж. Александром ЦВЕТАЈ, РАСТИ, РАЗВИЈАЈ СЕ! ———