Филателиста

текстом, док се на десној страни лепе марке, које су пуштене у течај тога дана. Марке се жигошу, обично, специјалним пригодним житом или „жигом првог дана“ код великих пошта (Београд 1, Загтреб 1, Сарајево 1, Љубљана 1). '

Ова врста сакупљања у свету је јако распрострањена, па и код нас има све више приврженика.

4) Филателистички часописи и каталози код нас.

У Југославији данас излазе три филателистичка часописа:

„Филателиста“ (орган Савеза филателиста Србије) излази у Београду од 1949 тодине,

„Филателија“ (гласило Филателистичког савеза Хрватске) излази у Загребу од 1941 године.

„Нова Филателија“ (гласило Филателистичне звезе Словеније) излази у ЈЉубљани од 1949 године.

ЏМредузеће за продају марака „Југофилателија“ издаје повремено „Каталог марака југословенских земаља“. С про лећа ове године издато је последње, пето издање за 1958 годину.

5) Десетогодишњица Савеза филателиста Србије

Савез филателиста Србије слави ове године десетогодишњицу свога плодног рада. Основан је 1948 године у Београду.

Čarolije poštanske marke

(Nastavak sa strane 57)

Uradio sam sve što sam mogao! Ipak, u našoj vrsti trgovine nije retkost da vam se izmakne čitavo bogatstvo iznenadnim slučajem ili uspe izvanredam posao dobrom srećom.

\Saznao sam odmah posle Drugog svetskog rata da meka veoma bogata žena, u nameri da se preseli iz Londona u unutrašnjost, rasprodaje, između ostalih stvaTi, izvanrednu ikolekciju od sto albuma maraka. Ali ona je želela da se oslobodi svojih stvari odmah, a moje fimansiske mogućnosti u tom trenutku misu dostizale,

— Ustvari bile su daleko ispod — vred=

nosti kolekcije, — i ja se uopšte nisam”

pojavio kao kupac.

Nekoliko dana docnije, jedan od роsrednika, koga sam znao kao prilično пеveštog u mposlovima i gotovo uvek bez ncvaca, ponudi mi dve ili {ri sveske najređih maraka, koje sam odmah identifiКкоуао kao delove čuvene kolekcije, koju nisam mogao da otkupim.

— Kalo ste uspeli da kupite samo једат тпај део kolekcije? upitah ga.

— Kupio sam celu kolekciju, svih sto svezalka!

Gledao sam ga u čudu... Kolekcija je pretstavljala milione funti. Njegova priča, međutim, bila je veoma jednostavna. Posrednik se pojavio kao kupac i ne znajući da žena hoće da se oslobodi cele Wolekcije, zatražio nekoliko primeraka.

— Ne želim da prodajem mojedinačno, rekla mu je ona. Sutra napuštam London, da ne bih više živela u ovom stanu, gde me isve potseća na sina poginulog u ratu. Ne mogu da gledam: više ovu zbirku ma– raka, koja je njemu pripadala i svakako želim da je što pre prodam. Koliko mi Za nju možete dati?

— Ali ja nemam više od sto funti, —

cdgovorio joj je posrednik...

— Svejedno mi je... Dajte mi koliko imate, ali nosite marke što pre odavde.

Samo za iri sveske, koje je odmah prodao meni, kupio je radniu pored moje i, zahvaljujući čudnom slučaju, postao, otada. moj glavni konurent.

Oduvek sam mnmogo radio sa francuskim filatelistima, ali najčudniji od mojih klijenata u toj zemlji svakako je bio jedan advokat iz pariske ulice T.afajet. Od 1931 do 1938 otkupio je od mene maraka u vrednosti od {irideset hiliada funti —d više od Trideset miliona današnjih franaka — i pomoću mjih zaradio ogromno bogatstvo više veštnmom рјазтапја по бе Кот filatelističkom strašću RaspolaЕао je odista jednom od mnajskupocenijih zbirki maraka na svetu. Gotovo svi naši poslovi obavljami su preko pisama ili teletonskih razgovora. tako da sam ga jedva lično sreo dva ili triputa, kada sam, jednoga dama, čuo njegov slas, koji je dolazio preko Lamamša.

ı — Dođite prvim avionom u Pariz, reče mi, 1 ponesite što možete više novaca.

Kad sam sa aerodroma stigao u пјезоу stan u ulici Lafajet, pred njim ma stolu nalazili su se albumi skupocene zbirke, sli se mije radilo o prodaji. kako sam ја to zamišljao.

— Spremite se odmah, тесе ша, rezervisao sam dva mesta u spavaćim lkolima za Monte Karlo. Morate poći sa nmnom. Protumačiću ću vam sve u VOZU...

Pošao sam & njime bez reči. Kad smo se Kkotrljali prema Azurnoj obali, — ja sa džepovima punim novaca, on sa svojih dvanaest dragocenih albuma, — on mi reče kakve ima mnmamere. Bio je sfrastam kockar, i kao svaki strastan kockar izmislio je neki svoj sistem po kome „mora

92 ;