Филателиста

1937 godine, kao upravnik pomorstva i rećnoBš saobracaja pisao je u „Politici” i „Pravdi” 1 дг. o izgradnji savskog pristaništa u Beogradu i, kao pretsednik odbora za graaenje toga pristaništa branio njegovo građenje ı potrebu za trgovinom na konterencijama u Inzenjerskom udruzenju.

Kad Je u HWosni i Hercegovini 1931 i 1932 godine nastala velika nezaposlenost, kao pretsednik Sarajevskog udruzenja ınzženjera radio je (na sastancima Udruženja i na sirim konferencijama) na propagiranju otvaranja javnih таdova radi харозјепја radnih masa u gradovima i selima na javnim radovima, a u Železničkoj direkciji u Sarajevu osnovao je „Železničarski dobrotvorni fond”, koji Je ukazivao velike pomoći siromašnim železničarima; bio je pretsednik toga fonda, a po napuštanju Sarajeva bio je izabran za počasnog člana toga fonda.

Za vreme svoga službovanja na železnicama bio je u raznim komisijama za izradu raznih propisa. Bio je u raznim ispitnim komisijama: za siužbu održavanja pruga i za saobraćaj. Bio je član Komisije za resenje „Beogradskog železničkog čvora” i u nekolikim komisijama za preuredenje beogradske stanice, za koju je posle Prvog svetskog rata izradio plan za rekonstrukciju i, najvećim delom ga i izveo. Pre Balkanskog rata radio je na produženju i rekonstrukciji železničkih stanica i izgradnji novih međustanica između Beograda i Velike Plane, a docnije na izmeni gvozdenih konstrukcija na mostovima između Beograda i Mladenovca. Za vreme i posle Prvog svetskog rata radio je na zameni gvozdenih konstrukcija i opravci porušenih mostova i dr. postrojenja između Beograda—Velike PlaneSmedereva—Požarevca, kao i ma izgradnji mnogih novih objekata skoro na svim stanicama na tome delu pruge. |

Posle Drugog svetskog rata, po Oslobođenju, Ing. Aleksandar iPetrović dobrovoljno je rukovodio frontovskim radovima tadašnjeg IV reona Beograda: na raskrčavanju ruševina, izgradnji reznih objekata (Doma kulture „Božidar Adžija”, na izgradnji nekoliko dečijih vrtića, na pomcećnim radovima na Beogradskom dramskom pozorištu na Crvenom Krstu, na rezervoaru za vodu kod Crvenog Krsta, na uređenju ulica i pristupnih puteva oko ovih objekata i dr.).

Za svoj aktivan rad na frontovskim аксјјата Ing. Petrović je bio više puta pohvaljivan i nagrađivan. Pored ovoga Ing. Petrović je godinama aktivno na svojoj teritoriji radio u organizaciji Crvenog krsta (čiji je više puta bio član Uprave). Od 1952 do 1957 godine Ing. Petrović je bio odbornik Narodnog odbora grada Веоgrada, a prošle godine je odlikovan Ordenoni rada III reda. -

Skupljanjem maraka Ing. Aleksandar PetroVić počeo se zanimati još kao učenik I razreda gimnazije.

„Sećam se, kaže čika Aca, te svoje prve „Zbirke” u jednoj kutijici. Đavao sam агигоvima slike „papiruše” ili sam im radio zadatke, a oni su mi davali marke. Koliko sam takvih maraka tada imao ne sećam se više. Ali, jedno dara jedan moj drug, koji je znao za tu moju „Zbirku”, pozva me MR sebi da pokažem svoje marke jednom «gospodinu, koji je stanovao s njim kod iste gazdarice. Meni je bilo milo da se mogu pohvaliti sa svojom zbirkom, i radovao sam se kad me je taj gospodin, gledajući mar–ke, hvalio. Ali, na kraju on stavi moje marke u fijoku, a meni pruži bakreni marjaš, da popijem bozu. Hteo sam da vrisnem za svojim markama, ali kao palanačko dete, bilo me je stid. Istrčao sam na ulicu s očima punim suza i bacio marjaš u prašinu uličnu.

Kad sam prešao u Beograd radi produženja školovanja, 1896 gođine nastavio sam sa skupljanjem maraka i uređivao svoju zbirku najpre u sveske i male klasere, a tek 1907 godine kupio sam u Berlinu kod F. Kozaka permanentni album za ceo svet, pa sam ga stalno dopunjavao novim listovima sve do Drugog svetskog rata. Skupljao sam u početku marke celog sveta, pa sam postepeno sveo polje rada na Evropu, pa zatim na pojedine evropske zemlje (Austriju, Mađarsku, Švajcarsku, Francusku, Nemačku, Belgiju, Holandiju, Švedsku, Norvešku, Dansku, Čehoslovačku, Poljsku, Rumuniju, Rusiju i bal-

kanske države). Kolekcija maraka stare Srbije mi je bila za vreme PrVog svetskog rata osaKkačena — dok sam Ja DIO u Solunu, moju SOD1L su okupatorske vlası! zauzeie za ахуојтеч ошејга, KOJI su пи шуаши sVe Dole marke LlIDIJeE, i 10 опа рлуа ахдапја, 1 одпеџ 11. Priresnjen nsVcJJom га vreme OKUPpac1JE U L)TUBOm! SVeL5kKOi latu, morao sam proaati najveći acO SVOJE ZDIIKe. Ostavio sam samo marke Alipanije, Bugarske ı Jugosiovenskih zemalja”.

Inzenjer aieksandar Petrovic je u redovima Saveza Tilatelista Jugoslavije Jeaam od najstaıijih organizovanih Hilatelista — i poznati žfiiaVelisticki runkcionar i publicista.

__Ктог SVOJ neprekidni šesdezetogodišnji filatelisticki rad Ing. Aleksandar Petrovic je pio, s i aanas Je, veoma aktivan filatelista.

Bio je na raznim rukovodećim dužnostima u filatelističkim organizacijama, i to: Član Uprave Ематензисков акизтуа u Splitu i u Srpskom filatelistiČkom wiubu u Beogradu; glavni sekretar Jugoslovenskog filatelisticKog saveza 1 једап оа osuivača i prvi pretsednik saveza Iilatelista Srbije. | џ маја

__ oainama je sarađivao u filatelističkim Časopisima, publikacijama i u dnevnim listovima u

·Kojima je napisao preko stotinu manjin ı većih

Čianaka iz oblasti tilatelije.

Sarađivao je i na izradi poslednjih svezaka zagrebačkih filatelističkih priručnika.

U časopišu „,Filateista” otStampani su mu „Uputi u zilateliju”.

U rukopisu ima gotova filatelistička dela: „Albanija, njene pošte i poštanske vrednosnice”, „Vodoznaci evropskih maraka do 1941 godine” i „Prigodni žigovi upotrebljavani na teriitotiiji FNRJ”. -

Sada Ing. Petrović prikuplja materijal za Žigove svih pošta na tlu naše zemlje, koji će коrisno posluziti za izradu naše istorije pošta i filatelije, kao i za izradu jugoslovenskog filatelističkog leksikona.

Pored ovoga od izlaska časopisa „,Filatelista” — organa Saveza filatelista Srbije kroz nekolilo веФшпа ing. Petrovic je bio njegov odgovornı urednik, zatim član Redakciskog odbora i član Uredništva, na kojoj se dužnosti i danas nalazi. Ing. Petrović je stalni saradnik „fFilateliste”.

Zbog dugogodišnjeg plodonosnog filatelističkog rada i aktivnosti Ing. Aleksandar Petrović je izabran za počasnog pretsednika Saveza filatelista Srbije, za počasnog člana Saveza filatelita Bosne i Hercegovine, za počasnog člana Hrvatskog filatelističkog saveza i za počasnog pretsednika PFilatelističke podružnice „Vračar” Beograd.

Zbog ovakvogs njegovog filatelističkog rada, na predlog Ing. Žive M. Đorđevića, pretsedniku Saveza filatelista Srbije i Upravnog odbora SFS, Osma redovna godišnja skupština Saveza filatelista Srbije 1956 godine nagradila ga je prvom „Zlatnom značkom Saveza filatelista Srbije".

Za šezdesetogodišnji neprekidni, istrajni i veoma plodonosan filatelistički rad i doprinos razvitku i popularizaciji filatelije u Srbiji i Jugoslaviji Peta redovna godišnja skupština Saveza filatelista Jugoslavije je 1957 godine, na prediog Ing. Žive M. Đorđevića, pretsednika Saveza filatelista Jugoslavije i Upravnog odbora SFJ nagradila Ing. Aleksandra Petrovića ćetvrtom „ Zlatnom značkom Saveza filatelista Jugoslavije” i izabrala ga za počasnog člana Saveza filatelista Jugoslavije.

Zbog svega ovoga je, drugovi, i Savez filatelista Srbije organizovao ovu posebnu prigodnu svečanost, kako bi vidno obeležio ovaj značajan filatelistički jubilej.

U ime Saveza filatelista Jugoslavije i Saveza fiiatelista Srbije i u svoje lično ja najsrdačnije čestitam inženjeru Aleksandru Petroviću, našem čika Aci — proslavu Šezdesetogodišnjice njegBOVOS neprekidnog, aktivnog i plodonosnoE filatelističkog rada i najtoplije mu se u ime naše organizacije zahvaljujem za sav njegov dosadašnji, ne mali, doprinos razvitku i popularizaciji filatelije u Srbiji i Jugoslaviji; želim mu dobro zdravlje, dug život i da još uvek aktivno radi u našoj organizaciji i služi, kao i do sada, za primer svim našim članovima, u prvom redu našim omladincima i pionirima.”