Филателиста

ПИР E. | U aaa OJI E

ма склуптури А. Аугустинчића, израдили су Т. Крњајић и пП. Младеновић, а рез је израдио Т. Крњајић.

О прослави десетогодишњице ШП засе-

дања АВНОЈ-а у Јајцу издата је 29.

ХЕ. једна серија спомен марака, у којој је највећа вредност, од 50 динара, с Маршаловом сликом за говорницом на том заседању. Цртеж за ову слику израдио је М. Зламалик, а рез Т. Крњајић. Б. — ТИТОВЕ СЛИКЕ НА МАРКАМА СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ ТРСТА ЗОНЕ Б.

На поштама на СТЕ, која је била под управом Југословенске армије, биле су у употреби југословенске марке, међу којима су биле и марке са сликама Маршала Тита.

У вези с увођењем динарске валуте у зони Б = СТТ прештампане су за редовну употребу на тамошњим поштама југословенске марке „с партизанским мотивима“ са претиском СТТ — ВУЈА;

међу њима биле су и марке са сликом Маршала Тита од 2 и од 4 динара. Пуштене су у течај 15. УЈШ. 1949.

Поводом прославе 60 рођендана Маршала Тита издата је спомен серија с истим сликама као и на југословенским маркама издатим том приликом, само са додатим натписом 5ТТ УЏЈА у бојама марака. Пуштене су у течај 25. У. 1952. Биле су 3 вредности као и код југословенског издања.

Поводом избора Маршала Тита за првог претседника ФНРЈ издата је 18. јула 1953 године спомен марка с Маршаловом сликом, истом као и на југословенској марци издатој том приликом, само у промењеној боји и са претиском 5ТТ / УЏЈМА. d

Поводом прославе десетогодишњице 1 заседања АВНОЈ-а у Јајцу издата је 29. ХЕ. 1953 серија пригодних марака са истим сликама као и на маркама издатим за ту прилику за југословенске поште- само у промењеним бојама и с претиском 5ТТ / УЏЈМА у боји марака. Меby њима је вредност од 50 д. са сликом Маршала Тита за говорницом.

· Хатптђуо зуједосапоуо

U uglednom njemačkom filatelističkom časopisu „Die Sammler — Lupe” br. 3 za februar ove godine, izašao je članak Dr. Duba iz Idar-Obersteina, koji obrađuje podafke iz teme, koja nas zanima i koja vjerojatno može zanimati čak i one jugoslavenske sabirače, koji njemačkom okupacionom izdanju, što ga zovemo „Nationaler Verwaltungsausschuss"” inače nisu poklonili naročite pažnje.

Članak je zanimljiv u prvom redu zato, što prefstavlja u neku ruku autentično svjedočanstvo iz prve ruke, a u drugom zato što je zapravo zakašnjelo svjedočanstvo. Međutim, osim fioga članak je za nas karakterističan, jer se u njemu iznose konstatacije, zbog kojih bi jugoslavenska filatelija trebala da se zamisli.

Ne ćemo ponavljati što se u tom članku citira iz pera gospodina C.M.T., koji je kao član njemačke okupacione formacije, koja se zvala „Selbststandige Peldgyomman– dantur Montenegro”, u prvim fjednima nakon talijanske kapitulacije imao zadatak da nadzire poštansku upravu, jer nam on uglavnom o markama nije rekao ništa novo. Ne ćemo to uraditi ni zato, jer doista nije interesantno kakvi su njegovi pogledi na „sposobnosti” filatelista iz Nikitinih vremena, kako on to sam kaže, ali bismo ipak, kako ono narod kaže, griješili dušu kad ne bismo podvukli, da je taj gospodin ufvrdio nešto, što nas mora zabrinuti. On je naime konstatirao, đa se iz

Jugoslavije tvrdi, da je na poštama Crne Gore u ono doba pronađeno nekoliko araka najniže vrijednosti te serije s greškom pretiska „....sau...”

Da bude jasnije o čem se radi, skrećem pažnju, da je to ona famozna nazovirijetkost, koju naši „sabirači poznaju kao pretisak „sa tri para S”, a koja je spomenufa u Michelu 1959. na str. 335 i u člancima ing. M. Venera (Filatelista X, 1—2/7) 1 М. Ercegovića (FPilatelista X, 5—6/90).

Mi smo, doduše, znali da postoje sabirači koji tvrde, da je to pozno ofkriće oTiginal. To tvrdi i Michel, ali se te tvrdnje odnose na marku od 10.—xS lira (Mi. br. 19). Sada se eto pojavljuje i informacija, da netko iz Jugoslavije фуга! [0 isto i za marku od 25 cenftezima (Mi. br. 10). Ne tvrdi se, doduše, da je i tu pogreška pretiska upravo na 40 marci, no io nije važno.

Mnogo važnije za nas je fo, da u prvome redu jedan seriozni filatelistički list, u članku mprononsiranog ispitivača, a na temelju očitovanja funkcionera, koji bi po svemu što je sam napisao morao biti prvoklasan izvor, donosi tvrdnju, da iz naše zemlje potječu vijesti, koje su sračunate na mistificiranje sabirača maraka u inozemstvu, a u drugom, da u našoj zem-= lji postoje ispitivači, koji su pripravni da na produkte, koji su u najmanju ruku veoma sumnjiva porijekla i za Које uop= će ne postoji nikakva mogućnost da se

67