Филателиста

бечких и задарских архива. После дваестину .

година опет се враћа овој теми и, на основи докумената објављених у наведеном чланку „обогаћених великим бројем других неиздатих докумената и материјала“ спремио је обновљен рад на енглеском језику и објавио га у „Ihe Kollectors — Philatelist” y Fbyjopку; исти је преведен на француски и 1951 године објављен у швајцарском листу „Вегner Briefmarken-Z-eitung", а отуда и на српски у „Филателисти“ за 1952 годину.

Подаци ова два писца о претходним радовима, па и о самом времену отварања првих пошта у Дрној Гори не слажу се у свему, те нам остаје да их проучимо, проценимо, те да покушамо да дођемо, заједно са Ивјетковићем и Милером, до тачних, неоповргљивих података, користећи расположиви нам материјал.

Ивјетковић у напред наведеном чланку у „Филателисти“ пише: „Од маја 1871 до априла 1873 год. размјена поштанских пошиљака са иностранством вршена је између Цетиња и Котора на начин, што је сву пошту за ону Гору примао у Котору Петар Рамадановић, црногорски агент, на кога је била и адресирана, и отпремао је у запечаћеним омотима или кесама, према количини и обиму пошиљака, по сталном поштоноши на Цетиње Јовану Пиперу, угледном трговцу, који је пошту распоређивао и испоручивао примаоцима. Пошту пак из Црне Горе за Аустро-Угарску и даље преко ње отпремао је Пипер агенту Памадановићу у Котор на исти начин, а овај је исту предавао на даљу отпрему пошти Котор, —- плаћајући прописане поштанске таксе. — „Редовна поштанска служба у Прној Гори иако без сопствених поштанских марака, уведена је априла месеца 1873 год. тј. након ступања у живот поштанске конвенције закључене са АустроУгарском у Задру 1871 г.', — а „прве поштанске марке рне Горе пуштене су у течај 1 маја 1874 год. по н.к. (Овог дана употребљени су, такође први пут, поштански жигови и остали поштански реквизити, те је на тај начин и од тог дана поштанска служба

у Црној Гори уређена.“

Авјетковић своје трђење „темељи на чињеници да је у јануару те (1572) године ступила на снагу поштанска конвенција склопљена између ЈДоне Горе и Аустро-Угарске, па је након њеног приспећа на ЈДетиње, а најкасније у априлу 1873 год. почела да ради пошта у Цетињу, а одмах затим у Ријеци и Вир Пазару. Потврђује свој навод и једним огласом у „Гласу ЈДрногорца" бр. | од 21 априла 1873 год., који гласи: „Претплата и рекламација нека се шаље право на Цетиње преко Котора Алминистрацији а. само дописи и друга писма Уредништву“, а „на Рамадановића, црногорског агента у Котору нека се више не атресују. писма . јер ћемо их ми исто уредно' добијати. Затим као доказ наводи и ставку из „протокола примања Државног правитељствујушчег сената црногорског из 1874 год. под којим је уписан приход од

поштанске службе до | маја (по нк.) 1874 год.“

Инж. Милер наводи у чланку „Успостављање поштанске службе у Црној Гори и прво издање њених марака (у „Филателисти' бр. 1 за.1952 г.): да је 25 маја 1871 год. потписан „Поштански споразум закључен између владе ЕЊ. ц. кр. Величанства и Њ. Височанства кнеза Црне Горе". Као време ступања на снагу био је утврђен | септембар 1871. Међутим, пошто у Ирној Гори тада не беше још ниједног поштавског уреда, нити поштанске управе, морало се одложити ступање на снагу тога споразума, што је и сам кнез Никола тражио.

Ауустриско министарство трговине, лостављајући предрачун за реквизите потребне за поштанске уреде у Јрној Гори 17 августа 1872 (П. бр. 20.406/1194) дирекцији пошта у Задру, ставља јој у дужност да води даље преговоре са црногорском поштанском управом, која је у међувремену уведена у живот, а која пак у ствари још није имала ничим управљати, пошто још увек ни једног јединог поштанског уреда није било у Црној Гори.

том периоду времена били су у току припремни радови за израду марака; још у 1872 години послати су кнезу пробни отисци на сагласност, а враћени су тек у априлу 1873 године са кнежевом сагласношћу, па је одмах издат налог штампарији за израду, и ова је већ: у мају била испоручила целокупну поручену количину марака управи поштанске економије, код које су и остали реквизити за црногорске поште стојали спремни за одашиљање.

„Преговори ради стављања на снагу поштанског споразума даље су напредовали. 29 јануара 1873 године даде министарство спољних послова сагласност на уговор; али, при уставом прописаном решавању кроз оба дома парламента, појавиле су се неке тешкоће. Тек 2 априла 1873 године би преброђена и ова препрека: 27 маја 1873 године би споразум званично објављен и, најзад, !! јуна 1873 год. објављен и у поштанском службеном листу. Ни са тиме споразум није још био ступио на снагу, већ је било изрично одређено, да ће за почетак дејствовања следбвати још нарочито наређење.“

У „Die Розтатке“ за 1930 годину, на страни 39 објављено је да је накнадно утврђено „помоћу књига о лиферацијама гравера Бургера, који је тада лиферовао све жигове за аустриску поштанску управу, да је он излиферовао поштанском економату у Бечу 1 фебруара 1873 године жигове за поштански уред у Цетињу. [о су била два једнокружна жига, који су били веома слични и могли се разликовати међу собом само по положају појединих слова у натпису ДЕТИЊЕ у ћирилици и у датумима.“

Министарство трговине одобри у новембру 1873 године да се црногорској поштанској управи пошљу сва поручена помоћна средства, па и поштанске марке н поштански жигови,

102