Филателиста

_ФИЛАТЕЛИСТА ===

Година Х! септем. октобар 1959

БЕОГРАД

О- | О == ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ —

ЖАН АНРИ ДИНАН (1828— 1010) И ОСНИВАЊЕ ЦРВЕНОГ КРСТА

Ове године много се говори о стогодишњици Црвеног крста. Међутим, није Црвени крст основан 1859 године, већ је те године само никла идеја о стварању организације са циљевима, који су доцније ушли у програм рада Црвеног крста. i

1859 године вођена је у Северној Италији страшан рат између Француза и Пијемонтеза с једне стране и Аустријанаца с друге стране. Одлучна битка воЂђена је код Солферина. После свршене битке остало је на бојном пољу око мртвих и тешко рањених. Несрећни рањеници били су остављени самима себи; нису се о њима постарали ни побеђени, ни победиоцпи. Морали су, у колико су могли, сами да се помогну, или су били препуштени природи. Под жарким сунцем распадали су се лешеви људи и коња, и од њих се ширио задах на све стране, а међу лешевима лежали су тешки рањеници, изнемогли, гладни и жедни. Ни са које стране никакве помоћи! По разбојишту су се кретали само напуштени коњи и пљачкаши, који су се били после битке размилели по разбојишту ради пљачке, или дивљи зверови намамљени мирисом проливене крви и трулог меса.

ту се нашао и Швајцарац Жан Анри Динан, код кога су ту, на разбојишту, под ужасним спектаклом, родила идеја та творци ратних ужаса — људи — треба да олакшају муке онима, који су падали рањени у биткама вођеним за разне, али често за њих нимало корисне циљеве. Та идеја о помоћи своме ближњем у највећој невољи није се у њему угасила ни после напуштења бојишта; напротив, она се тада свом силином разбуктала. Тај Швајцарац, племенита срца, посветио је све своје снаге и неуморно се залагао за остварење те идеје о стваpay те најхуманије међународне организације. Он је написао једну брошуру ,50ошуепшз де Зоеппо“ (Успомена са Солферина“), у којој је свету приказао све грозоте битке на солферинском разбојишту, све несреће које ратови доносе човечанству. Та је књига убрзо била преведена на многе европске језике и сна је отворила очи и узбудила срца цивилизованот света. Пред сликама, које је ова књига изазивала код читалаца, задрхтао је свет од ужаса.

Динан је путовао по целој Европи и, долазећи у контакт са многим виђеним људима и људима од утицаја, трудио се да им улије у срца своју идеју о помоћи пострадалима у рату, да своје племените снове оживотвори, да за те идеје придобије не само појединце, већ државе и цео свет.

Као последица његовог залагања одржан је у октобру 1863 године један састанак претставника 16 европских држава, на коме је био израђен нацрт правила и изабран знак будуће организације — црвени крст на белом пољу; а 22 августа 1864 године усвојена је Женевска конференција о побољшању судбине рањеника и болесника у рату. Тако је Динанова идеја, зачета на солферинском разбојишту, остварена у месту његова рођења — у Женеви. Кроз Женевскју конвенцију донесен је закључак да „болнице, лекари и све помоћно особље, заштићени знаком црвеног крста постају неповредиви од ратујућих страна, а рањеници и болесници, без обзира којој ратујућој страни припадају, добивају сви исту негу и посвећује им се (иста пажња.“ Данас је Црвеном крсту делокруг поошитен и на цивилно становнитштво, па се организације Црвеног крста и у миру брину за народну хигијену и помажу страдалницима од елементарних непогода, социјално угроженим и нарочито болесницима од туберкулозе и других тешких болести. Међународној организацији Црвеног крста данас припа-

129