Филателиста

ИЗДАЊА ГРЧКИХ МАРАКА ЗА 1961 ГОДИНУ

Грчка „Филотелија у броју за септем-

бар — октобар објавила је нова издања ма- ·

рака, која ће изићи у 1961 години:

1) Серија марака престолонаследника победника на олимписким играма, састављена од 2 вредности од | и 2 Др. за успомену на победу престолонаследника Константина на последњим олимписким играма у Виму.

2) Нова туристичка серија, која ће заменити серије са сликама новца и грчких краљева, састојаће се из 17 вредности.

3) Миносова серија поводом критског фестивала имаће 2—6 вредности с археолошким предметима из доба краља Миноса.

4) Серија за стогодишњицу прве грчке марке изићи ће | октобра, са сликом велике Мреркурове главе.

ЛУИЂИ КАЗИМИР

Читајући у „Вајаззе Масазте -у бр. 131 од 15 септембра 1970 чланак Жила Кристена „Рлесћеепзјет наишао сам на за нас интересантне, до сада непознате нам податке о проф. Лунђију Казимиру, који је гравирао лихтенштајнске марке од 1920 до 1924 године сам или са својом женом Таном, која је такође била уметница.

Л. Казимир је био син Алојза Казимира, сликара из Птуја и рођен је у том месту 18 априла 1881.

Од 1900 до 1905 године студирао је на (Сликарској академији у Бечу и 1905 изложио је прве покушаје у Дому уметника у Бечу —- мале аквареле пеизажа.

У 1908 години изложио је прве огледе у гравури у Школи индустриских уметника у Грацу; али, у почетку, остави гравуру, јер У то време не беше у тој вароши штампарија за дубоку штампу.

Л, Казимир се оженио 31 августа са Таном Кернес из Беча, уметницом специјалистом у гравирању ћезапом и ученицом Лудвика Михелека.

Л. Казимир је гравирао за лихтенштајнску пошту све вредности издања од јула 1920 до агуста 1924, изузев 10 Кр. из 1920 г., све три вредности од 5. Х. 1920, 25; и 15 рп. од фебруара 1921, које је извршио у сарадњи са својом супругом ТГаном. Он је израдио и порто марке од јула 1920 године.

ПОШТАНСКА МАРКА ПОСВЕЋЕНА КАРНЕПИЈУ

„На дан 25. ХТ. 1960 у Њујорк Ситију пуштена је у промет пригодна марка од 4 цента из серије „Знаменити Американци, посвећена Карнеџију, чувеном индустријалцу, филантропу и оснивачу Карнеџијеве задужбине за међународни мир.

Ендрју Карнеџи (Andrew Camegie) још у својој 15 години почео је каријеру, која га

је довела до тога да је био у могућности да у току свога живота одвоји 325 милиона долара за изградњу библиотека, музеја уметности и других установа, за унапређење просвете, науке, лепих уметности грађанске одговорности и мира у свету.

Родом Шкотланђанин, емигрирао је у САД као дечко од 10 година. Најпре је радио у текстилној фабрици у Алегени за надницу од 20 центн дневно; затим је сопственим залагањем и трудом постао најпре чувар машина, па архивски писар. Кад се с породицом преселио у Питсбург, био је разносач телеграма, а доцније је изучио за телеграфисту. Од 1853 прелази у железничку службу. Најпре је телеграфски диспечер возова за Пенсилванске железнице, па затим заузима све важније и важније положаје. У то време је почео да улаже уштеђевину у компанију, која је помагала патент такозваних Пулманових спаваћих кола, који је доцније железница откупила. Касније, свој новац улаже у петролејска предузећа.

1862 године, увидевши предност гвоздених мостова над дрвеним, организује Кистон Бриџ компанију, која је изградила први железни мост на реци (Охајо. 1865 године оснива Удружење фабрика челика; 1873 прелази у челичну индустрију и за 16 година успева да производња челика у САД премаши енглеску. Био је одличан организатор и схватио је да у пословима треба бити еластичан: пома: гати понекад експерименте, а увек користити пад цена; уз то је сматрао да је потребно да цео посао буде у властитим рукама, — наиме, имати сопствене руднике, сопствене фабрике и сопствена превозна средства.

1901 године Карнеџи се повлачи из пословног живота и следећих 20 година вишак свога богатства даје у добротворне сврхе. ЕЊегови поклони достижу суму од 333 милиона. долара. Највећа појединачна задужбина Карнеџијева је „Карнеџијева корпорација у Њујорку“ са циљем да „помаже и шири знање и разумевање.

(Осталих пет великих Карнеџијевих „трустова“ у САД су: Карнеџијеви институт у Питсбургу( који се састоји од музеја лепих уметности, концертне дворане (познати Карнеџи хол), природњачког музеја, као и института за технологију са библиотекарском школом); — Карнеџијев институт у Вашингтону (за научна истраживања); — Карнеџијев фонд за награђивање хероја свакодневног живота; — Карнеџијев фонд за унапређење наставе (и за боље пензије наставницима и унапређење вишег ступња образовања); — Карнеџијева задужбина за међународни мир (да послужи ствари општег мира у свету).

(Своју аутобиографију је написао 1920 го. дине, Умро је у 84 години.

(Превод с енглеског)