Филателиста

сма, лописнице, штампане ствари, робне огледе). Поштанска мрежа је и даље проширивана: успостављене су етапне поште [1 класе, у којима су за руководиоце одређивани подофицири, који су знали српски језик: 10 новембра 1916 Даниловград 25 децембра 1916 Улцињ, 24 јануара 1917 Ријека онојевића, 25 фебруара 1917 Андријевица, 21 јуна 1917 Чево и 11 фебруара 1918 Матешево. Тарифа за поштанске пошиљке била је као и у осталим окупираним крајевима, а са иностраним земљама према прописима (Светског поштанског савеза; само за Немачку била је изједначена с тарифом за Аустр-Угарску. Биле су ослобођене плаћања поштарине: цетињска конзисторија од августа 1916, народне школе од септембра 1917. — У септембру 1916 године био је одобрен или бесплатн или повлашћен пренос новина „Сенnier Zeitung и „Сенпјаке помпе .

У Црној Гори за време окупације биле су у употреби аустро-угарске поштанске марке за војну пшту. За пошиљке новина по повлашћеној тарифи биле су у августу 1916 године уведене у употребу војне поштанске новинске марке од 2, 6, 10 и 20 хелера.

Кад су почетком 1916 године црногорске власти биле напустиле Црну Гору. престао је рад црногорских пошта, а код њих и у

поштанском депоу биле су преостале велике количине марака последњег издања краљевине Црне Горе (из 1913 године) са ликом краља Николе.

?6. Алтштетер је према информацијама добивеним од Артура Гликстала, који је за време окупације био референт за финансиске послове цетињског гувернмана, поткрепљеним оригиналним званичним документима, објавио следеће податке:

Из филателистичке побуде било је предхожено гувернеру Црне Горе да се преостале црногорске марке прештампају неким претиском, па да се употребе у поштанском промету у Црној Гори. Врховна команда није усвојила овај предлог, већ је наредила да се све те марке пренесу у тадашњу дирекцију цек. војне поште у Сарјеву.')

Истовремено је Врховна команда издала наређење да се за годишњицу окупације Дрне Горе припреми једно издање од аустроуграских војних поштанских марака с прети-

Ту После ослобођења и уједињења Југославије и после увођења општег издања поштанских марака за целу Југославију (1921 године) наредило је министарство пошта и телеграфа да се све преостале марке ранијих издања. које су се биле затекле код 06ласних поштанских дирекција, пошљу у Београд у главни депо марака. Гада је Сарајевска дирекција послала главном депоу и сву преосталу количину марака последњег издања раније краљевине Црне Горе (од 1913 године). која се састојала из: