Филателиста

ПТ. Бо. 30931. Из Пошт,. и телегр. оделења Министарства грађевина; 18. августа 1904. г." („Српске новине“ бр. 179 од 20. августа 1904.)

Код вредносних ознака овог помоћног издања извађен је средишни део са краљевом сликом и на то место, у празно овално поље, отштампан је грб у другачијој боји.

Текст отворене дописне карте исти је као код париског издања од 1903. године и то за карте од 52 пара оквир вредносне ознаке са осталим текстом и др. је зелене боје, а за карте од 10 пара је црвене боје; на обема картама грб је на месту краљеве слике отштампан је у црној боји. Картон је мутно-жућкасте боје. ,

Од отворених дописних карата од 10 пара постоји једна подврста (управо тип) са штампарском грешком „адрасу ' (место „адресу ) у напомени у дну адресне стране карте.

Инж. Јован Величковић

Текст затворених дописних карата исти је као код париског издања, и то код затворених дописних карата од пара, заједно са оквиром вредносне ознаке, је зелене боје, са грбом у црвеној боји, — а код карата од 10 пара је црвене боје са црним грбом. Фоормат карата и перфорација исти су као код издања од 1895. и 1901. године (са лучним саставима у угловима). Картон је мутножућкасте боје.

Код Ашера наведена су код затворених дсписних карата од 10 пара два типа у распореду натписа. :

Отворене и затворене дописне карте издања 1903. и 1904. године (са претиском грба) биле су потпуно утрошене.

ју Погрешно; требало је да гласи на зеленкастом картону.

2) Погрешно; требало је да гласи на мутно-жућкастом картону. - с

Лажни жигови на марнама Кнежевине Србије

Као сакупљач марака и жигова кнежевине и краљевине (Србије, наишао сам у току година код многих сакупљача филателиста, код трговаца, у аукционим каталозима, па чак и на националним и интернационалним изложбама у земљи и у иностранству на многе скупоцене марке старе (Србије са различитим, често врло вешто фалсификованим жиговима. У већини случајева власници тих марака сматрали су да су марке исправно жигосане и да претстављају нарочиту реткост; међутим, њихово разочарење било је обично велико, кад сам после дужег или краћег времена успевао да разоткријем фалсификат и ставим ствари на своје право место. МИ у својој збирци имао сам дуго година врло ретке поништене марке, које сам сматрао да су исправне, али, временом, откако сам почео систематски да се бавим проучавањем лажних жигова, нарочито бележећи податке о датуму и облику жига многих „реткости из великог броја збирки, које сам видео, пошло ми је за руком да често, пун разочарења, идентификујем многе лажне жигове. Али, уз разочарење дошло је и задовољство да сам данас у стању да помогнем многим пријатељима сакупљачима при набавци различитих „реткосли'. Запазио сам исто тако да многи добри познаваоци марака како у земљи, тако и у иностранству нису много упућени у лажне жигове на маркама (Србије, па да се због тога и десило да су многи лажни жигови остали незапажени на међународним изложбама и да су измакли строгим очима оцењивачких судова. Услед незнања многи експерти светссог гласа из ино-

и ти

(Бле

странства атестирали су ове марке као оригиналне, па су оне после тога продаване по високим ценама.

Лажни жигови на маркама Србије појављују се скоро искључиво само на оним маркама, где поништена марка вреди исто толико колико и непоништена и где је поништена далеко скупља. (Ово је, пре свега, случај код свих новинских марака првог издања, тј. код „грбуша' из 1866. године (бр. |5)5% џи код зупчаних и незупчаних новинских марака са ликом кнеза Михајла из 18671869 године (бр. 12—15, 18, 19). Као што је познато, ове марке при употреби обично нису жигосане, него су само лепљене на