Филателиста

с ~

Чуле

PRT PITANJA CITALACA. >

1.Kađa je formiran Savez filatelista Ju goslavije i kakav je njegov ođnos prema re publičkim Savezima?. : И

2.Kađa je formiran Savez filatelista Sr bije i kakav je njegov odnos prema SFJ.?

:2,Kakva je bo partizanska pošta koja še izlaže u našoj zemlji i inostranstvu od ne kih naših izlagača.Zašto je ne priznaju Ka talozi "Jugofilatbelije"?

&.Kađa se slavi Joo gođd.naše marke i ka ko se zamišlja ba proslava?

5.Какуа je bo filatelistička Akađemžj u Beču, čija je to ustanova i kavi su jo zada сл

ODGOVORI NA PITANJA POSTAVLJENA RANIJE,

l1.Male izbušene rupice izmedju maraka mm.

zivaju se zupčanje.To je đelo Engleza ing Arčera.Uveđeno je iz praktičnih razloga,da bi se marke iakse ođvajale.Zupčanje se VP= ši na više načina a dobilo je naziv prema postupku mašine u izvođjenju rađova,

Linisko:uspravni i poprečni ređovi mara ka zupčaju se na tbabsku jedni za drugim po linijama.Kod ovog zupčanja zupci na uglovi ma ispadaju nepravilni.

Okvirno: okvirno zupčanje vrši se na ce lom btSabaku od jeđnom,pričemu se igle za bu šenje postavljaju u obliku marke.Kođ ove vrste zupčanja četiri zupca na uglovima пер ke ispadaju podjednaki,

Cešljasto:nmziva se i grebenasto„jer su igle na mašini postavljene u obliku češlja Posle svakog zupčanja babak se pomera za jedan ređ,pa se poslednjim poprečnim Zzup = čanjem u isbo vreme· pozupča i bela tabska.Jeđino se po ovome razlikuje ođ ok= virnog zupčanja.

Mera:osnovna za zupčanje je broj zubaca na 2 Bantimebra dužine marke,bez obzira sa koje strane„odnosno kako se meri-vođoravno ili verbikslno.Ako je data mera 11,5 to se podrazumeva 11 ceiih zubaca i polovina ši= rine jeđnog zupca na 2 sm,đužine. Марв. 11:11,5 čita se tako da prva brojka označa va. vodoravno a Gruga uspravne stbrane тагке Postoji mešovito zupčanje gde su sve četi= ri strane različite.

Zubomer:je daleko jeđnostavniji za me= тепје од sanžškimebra.Na njemu je već data še ma i potrebno je staviki vrhove zubaca u skalu označenu na zubomeru.Sa strane кар ispisane su brojke,koje pokazuju tačnu me= ги.

г.Розпаћа su nam bakozvani skupljači ma Taka"ns pismu"koji ne skiđaju marku sa omo ta već čuvaju kompletno pismo kao dokument iz koga se viđi gde je marka žigosana i ko me je i kada pismo upućeno.Drugi skupljači isecaju okvir oko marke i tako je čuvajusa delom omota i žigom.Kađa skupljač odre= di da je neko pismo važno sačuvati sa #1 = gom i omotom,breba đa odustane od navike da sačuva. samo "čistu" marku.Može se zamisli= tiykolika je dragocenost za jednog filate=

ivica”

listu ako dodje đo komplebnog omoba · pisma nekog od znameniti ljuđi +z naše 'ulburnei istoriske prošlosti.„Najviše апр јака. čuva očišćenu marku bez omota»

2 Cišćenje skupocene marke sa osetlji vim bojama ne sme se vršiti putem običajenog potapanja u toplu моди. Магка se stavi na mokru krpu ili upijaću vlažnu hartiju a slika se obavezno okrene gore. Kađa se оmob na kome je zalepljena marka ovlaži lako će se odvojiti od marke. Voditi računa, da se uvek ođvaja papir od marke, a ne mar ka od papira. Isti postupak treba primeniti i na one marke koje su zalepijene na omotbe sa izrazitim i osetljivim bojama.

Jeftine marke breba odvojiti po grupama prema vrstama boje, odstraniti papir s mastilom ili bojama, pobopiti ih u mlaku Vodu gđe će vrlo brzo odvojiti od papira i početi da plivaju. Treba ih više puta ispi rati, a zatim sa pincetom uzimati iz vode i stavljati međju tabake papira za sušenje Slika obavezno gore. U takvom položaju bre ba ih ostaviti dva do tri dana đa bi se dobro osušile i ispeglale, Ima pojeđinih ms raka, naročito iz ranijih gođina koje SU gu mirane. čvrstim, lepkom бако да se ne može očekivati da se sa njihovim ispiranjem tba-ko brzo završi, Sama mlakom vođom često puta ih je nemoguće očistiti, a u vrelu se ne smeju stavljati zbog boje. Za pobapanje ma гака u vodu pogodan je svaki sud koji de plitak a ima veću površinu. ;

____Pre nego šbo se ođlučite na pobapanje ma raka dobro proverite đa li je žig 1 ошођ pisma takav da ga nije vredno čuvati.

&,. FIP /PFEDERATION INTBRNATIONAT, DE FHI LATELIJE/ Međjunarodna filatelistička organizacija osnovana je 1926. godine od filatelističkih organizacija pojeđinih država, s tim što svaka od njih zadmžava svoju nacionalnu aubonomiju. Osnovna namena FPIP dje da razvija filatelističke odnose i saradnju medju nacijama, đa razvija filateli Ju uopšte, da brani njene interese i da se bori da je sve zainteresovane organizacije priznaju kao zvaničnog predstavnika za medjunarodnu filateliju. Nacionalne organiza cije učlanjene u FIP plaćaju članarinu sva ke godine. Prema čl. O Statuta Kongres PFIP sačinjavaju po jeđan delegat svake nacio = nalne organizacije, bez obzira na broj filatelista u to odnosno bilo kojoj od na= cionalnih organizaci.ja. Clanom 1O istog Sta tuta dozvoijeno je da na Kongresu PIP jedan delegat sa punomoćjem može predstavlja bi najviše dve zemlje ako su ga na 60 оу lastile dve nacionalne filatelističke огganizacije učlanjene u PIP. Prilikom glasanja on ima pravo na dva pPulasa, jer predstavlja dve nacionalne filakelističke огganizacije i može da glasa jednoglasno sa dva glasa ili različito za dva predloga po jeđan glas, što zavisi ođ njegovoj ovlašČenja i instrukcija koje mu je даја. огкаnizacija koju pređstavlja. Savez filateli-