Филателиста

setogodišnjici rodjenja Рауја Рара,Кгава | Keršovanija i drugih svetlih likova,pita ju se filatelisti koji su viđeli koverat. "Егапа Galovića sa krupnim slovima isbak=-

nutbog mesta pogibije=Selo Rađenkovići u Масу • J

A sada članak iz Glasa Slavonije:

"Upravo je neshvatljivo na kakav se BVe način profanira jugoslovenska filate lija i sve njene grane.Već je bilo mnogo kritike na različna izdanja prigodnih ži gova. i omotnica,koje snama nemaju nikak= ve veze,čak nemaju nikakve veze ni sa kr ajem gde su bile izdane.Ali ostalo je ipak sve po starom.Za volju jeftinih zara da i dalje ima niz nelogičnosti medju ko Јаша svakako treba ubrojiti i gest PS. – vjerovatno pošta Sa=-rajevo,sa izdanjem o motbnice lo/65 i prigodnog žiga МТРА.

U Sarajevu je izdana prigodna omobnica povodcm svjetske filatelističke iz= ložbe WIPA u Beču.Tu su crteži sa najmar kantnih mjesta Beča i Sarajeva,bez obzira da ta dva mesta nemaju nikakve veze,a više je nego sigurno da se u Beču nebi ni ko nikada ni sjetio,a ni pomislio da iz= da spomen=omotnicu za bilo koju filateli stičku manifestaciju u Sarajevu.

Postavlja se sada pitanje dokle се se na ovakav način"širiti" naša filatelija na medjunarodnom planu,jer mnogobro Jjni Osiječani,koji su bili na Svetskojfi latelističkoj izložbi u Beču,nigde nisu videli sarajevsku ODO BICU i poseban pri godni žig.Kakve veze ima Sarajevo sa BeČom?Na naBem crtbežu:spomen omotnica Đ/65 izdana u Sarajevu u povodu WIPA izložbe u Beču

KAKO DA SAKUPLJAMO MARKE >

Završetak Prvog svetskog rata na na= Бој teritoriji doneo je korenite promene raspadom feudalnog carstva i nastaja njem nove države.Cela Kvropa menjala je svoje lice,kako geografski tako i politički.Ko načno je umirao feuđalizam u poslednjim svojim pukotinama,kapitalizam je ulazijo u novu fazu a na istoku Bvrope radjala 5e prva socijalistička zemlja.Sva ova zbivanja ostavljaju i u evropskoj i jugo slovenskoj filateliji vidljive tragove.U filateliji tađa počinje da se odigrava i razvija neBto sasvim novo.Filatelisti ша tada,više nego ikada postaje jasno da više nemogu da sakupljaju marke celog sveta,jer je porastom država i novih teritorija poraBtao broj izdanja maraka do tada neslućenog brojas.Većina filatelista počinje da se orijentiše samo па вакир – ljanje pojedinih zemalja,ali se istovre meno javljaju i novi pravci u filateliji

Filatelija kao sakupljačka grana pri skupačna uskom krugu 1ljudi,mahom iz špiceva birokratsko-kapitalističkog aparata i onih iz preostalog feudalnog рјешвђ ја, počinje sada polako да prodire u daleko šire slojeve i postaje pristupačna širem krugu ljudi.U takvim nasledjima našla se

LT

i —

i naša filatelija krajem druge decenije

današnjeg veka.

Naša mlada filatelistička štampa čiЈа је najvredniji i najverniji predstavnik zagrebački časopis "Filatelista" ko= ЈЕ Je objedinijo filatelistička društva u Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini i Srbiji pruža nam vernmu sliku ovog preloma vrlo značajnog za dalji razvoj filatelije. U najvećoj studiji,koju tada objavljuje Fi latelista pod naslovom "Zašto i kako se sabiru marke",autor ovog značajnog posla Mijo FHilipović i pored ogromnog poznava nja čilatelije nije u stanju da shvati i sagleda suštinu razvoja tada moderne i nove filatelije«.

Jedna mala rasprava Vilima Gregorčića pod naslovom "Zbirka maraka ргеша сгtežu"objavljena u prvom godištu Filateli ste ukazuje na buduću filateliju po moti vima.Tačno je da je posredi korištenje i prenošenje tudjeg iskustva,kaže o tome Philatelisten Zejtung,ali je istovremeno OVO prva naša stuđija ove vrste.

Ne može se zapostaviti ni rađ dr.Au= gustina Langhoffera pod naslovom "Zbirka maraka prema crtežu=malo zoologije u filateliji" gde on prema kontinentima ob radjuje životinje koje su do tada bile prikazane na markama.Clankom u Filatelisti broj 5D i 6 u V godištu,čiji je autor ostao anoniman,a koji nosi naslov "Vjera i mitologija na markama" konačno je i ova tada najmladja grana filatelije dobi la svoje mesto u našoj tađašnjoj literaturi.Pored crteža na markama posveću je se sve više pažnje i tematskoj filateliji,čiji je najeminentniji predstavnik u tim godinama Aerofilatelija.Na taj način tadašnja naša filatelističćka literatura potpuno verno sledi dogadjaje u našoj filateliji«.

Jasno da su predstavnici tađašnjeg – društva tražili tematiku koja njima najviše konvenira,kao što su tražili i moti Ve na markama,koji će im najviše odgova-– rati.To je jedan od razloga da je i u Gr egorćićevom rađu a i kasnije u stuđijiiz petog godišta posvećeno dosta pažnje religiji.Poređ nje posebno mesto se daje he raldici i svpjski se obradjuju grbovi. U isto vreme se nazire i budućnost astrono mije kroz temu "Zvjezdarstvo".

Samo letimičan pogled,koji smo bacili na dogadjaje i zbivanja u prvim posle ratnim godinama,periođa izmedju dva svet Ska rata vidimo da mi danas razradjujemo na novim koncepcijama ona mala jezgra ko ја su se tu zametnula.Vreme koje nas de= li i sa njime sve ono što se ođigraval-o navodi nas da baš na iskustvima" učiteljice života" u ovom slučaju naše skrom ne filatelističke istorije izvučemo iz nje najcelishodđdnije zaključke i da nam to posluži u budućem rađu.

Dr.Brana Novaković