Филателиста

proučavanjem knjige »Kako sakupljati marke«.

___Prvo predavanje održao je sekretar škole Jonov Velizar, koji je i sam dugogodišnji filatelista. Jonov je uporno radio i gradio temelje filatelističke sekcije. Pisalo se, uzimale adrese, sakupljale marke, praktično se izvodilo pranje maraka i klasiranje. ;

_ Iu ovoj godini se takođe nastavlja sa intenzivnim sakupljanjem maraka, kako poništenih tako i čistih, po serijama.

Aleksandar PUPIĆ

0 ЧУВАЊУ НАШИХ МАРАНА

Често примам писма из Југославије и скоро увек имао бих на шта да се пожалим: или је марка залепљена сувише близу ивице писма па се у путу у завежљајима изломи, или још горе да је залепљена на две трећине њене површине, а да јој остатак виси у ваздуху незалепљена, или као да је жигосана руком неког ковача, па уз тешка оштећења још је и замазана печатом, док би у „мању књигу жалбе" уписао да је велика већина писама франкирана маркама из редовних наших серија, што никако не служи пропагандној сврси наше филателиј, и, на крају вредно је споменути још један недостатак, који је исто тако важан као и већ набројани, а то је — нечиткост и аљкавост у исписивању адресе. Не знам да ли је икада вршена анкета на неком од важних центара великог међународног поштанског промета о лепоти и уредности поштанске службе и адресаната, и ако јесте, или ако би се одржала не врујем да бисмо се могли пуно похвалити.

Вама домаћим филателистима можда изгледа ово питање и важност тога преувеличана. У многим „Југофилателијиним" продавницама врло је вероватно да ћете, без великих тешкоћа, пронаћи већину поништених послератних марака, а ковертима или дописним картама неки од вас неће ни придавати велику важност уколико нису франкирани неком ређом марком.

Све то гледано очима једног америчког филателисте, а верујем и очима многих других скупљача марака по многим земљама света, изгледа сасвим другачије. За иностраног филателисту може да представља „благо" један сасвим обичан коверат, а још обичнијом марком на њему, ако например носи печат: Бамбуковице, Прчња, Муртени-

це итд., јер свима нам је јасно да се из озих места не пишу у иностранство ни близу толико разгледница, писама и дописних карата, као например, из Сарајева, Загреба, Љубљане итд. А ја познајем такве скупљаче који се радују када могу да додају својој збирци једно од оваквих ређих писама. Скупљачу разних жигова је већ јасно од самог почетка да неће моћи рачунати уз ту његову особеност и на вредносне марке, јер ко би се могао надати писму из Каћа са серијом: 1. СВЕТСКО ТАКМИЧЕЊЕ ПАДОБРАНАЦА НА БЛЕДУ када те марке нису ни продаване на каћкој пошти. Тим више је тада оправдано да барем буде коверат лепог изгледа: чист, читког имена поште и датума жига, са равно залепљеном марком и лепо исписаном адресом.

Нехатним руковањем око марака чини ми се да гршимо далеко већу штету нашој филателији него било којом другом аљкавошћу. Пре свега, далеко је више филателиста који скупљају марке него оних који скупљају жигове, коверте првог дана, или филателистичке целине, а и сами знамо да је велика већина од нас баш и почела од тих марака скупљаних са писама. Другим речнма, могли бисмо рећи да марке, којима ми често и не придајемо вредност, н јесу катализатор код развијања филателистичке страсти.

Навешћу два примера из мог личног искуства: Отприлике пре шест година нека дванаестогодишња девојчица замолила ме је за марке са мојих писама. Од тада па све до данашњих дана она је још увек моја „муштерија". Само данас, већ одрасла девојка, она се интересује и за наше скупље марке које ја, сасвим разумљиво, нисам ни могао примати. Неко од вас да франкира писмо, рецимо, (блоком 20 ГОДИШЊИЦА НАРОДНОГ УСТАНКА треба то да учини једино ако има јак разлог, тј. ако очекује неку противуслугу. И шта преостаје, него да се докупљују такве скупље марке и да се албум попуњује. Тако сада наша Југофилателија има једну озбиљну муштерију у овој девојци, било дпректним или посредним путем (често сам ја та посредна веза).

Други случај далеко тежи, јер је то стари филателиста, активан већ преко 40 година, скупљач Велике Британије и њених колонија, који се већ од почетка бунио и на саму помисао о скупљању наших марака. Као такав, он није имао ни једну марку из Југофилателијиних каталога А и Б када сам га упознао. За њега сам покупио марке са свих старијих писама, а и многе из последње четири године, од када се о њему бринем, па се тако скупила прилична гомила. Он је био највише очаран лепотом наших серија фауне н флоре, а ко и не би када оне спадају међу најлепше на свету! Чини ми се да, баш захваљујући највише РИБАМА, стечен је још један скупљач, још

Еј