Филателиста

стајала у поштанској вези са другим земљама. Поштански саобраћај са иностранством одржаван је преко аустријске Конзуларне поште, која је тада постојала у Београду.

Према тим таксама издате су и поштанске марке у вредности од !, 2, 10, 20 и 40 пара и оне су важиле само за франкирања пошиљака у унутрашњости земље.

Прве поштанске марке од ! и 2 паре, израђене су у „Правитељственој Књигопечатнији“ у Београду на примитиван начин, средствима којима је она тада располагала. Али, како „Правитељствена Књигопечатнија" није имала потребна уређења ни стручно особље за израду марака од 10, 20 и 40 пара потребних за франковање писама и осталих писмоносних пошиљака, за које се тражило да буду боље израђене и у већој количини, то су израда печата за те марке и потребних клишеа, као и штампање извесне количине марака за прву потребу поверени царској државној штампарији у Бечу. Ове марке, међутим, нису биле поручене на време, те нису могле бити довршене до 1. маја, када их је требало пустити у саобраћај. Зато је изашло у „Србским новинама“ бр. 47 од 26. априла 1866. г. п. ст. ово службено саопштење: „У точки 5-ој настављења, које је под 13. о. м. О.Н.448 за поште прописано, казато је да ће пошиљатељи писама и осталих пошиљака поштом за писма таксе поштанске од !. маја текуће године плаћати маркама. Но како за сада има марки, које се само за новине употребљавати могу, а оне за писма и друга пошиљања јоште нису готове, тако да је расписом Министра унутрашњи дела од 26. ов. месеца Нр. 594 наређено да се таксе поштанске за новине, које су плаћању подложне, наплаћују од !. маја у маркама, а остале таксе да се наплаћују у звечећем новцу и у будуће, док марке не буду готове".

Те су марке могле дакле служити само за плаћање поштанске таксе за новине и часописе, који су долазили из иностранства, а како је та такса морала бити плаћена унапред, то су их могле употребљавати само пограничне поште, преко којих су такве новине по часописи стизали.

Основни печат за прве марке од ! и од 2 паре био је изрезан у дрвету и од њега су изливени клишен за штампање од оловног метала, у стереотипији.

Марке су формата усправног правоугаоника, величине 175 Х 22 мм. У средини је, у кругу, државни грб Кнежевине Србије на основи у боји, окруженој венцем од 77 белих тачака (перла) и са двоструком кружном линијом. Над грбом је натпис „К. С. ПОШТА" од малих слова у боји, а доле испод грба ознака вредности „|! ПАРА 1”, onHoсно „2 ПАРЕ 2" од истих таквих слова; цифре су уоквирене линијом. Спољни правоугаони оквир састављен је од двеју правих црта, спољна је дебља, а унутарња танка.

Цео унутрашњи простор марке око круга са грбом и испод натписа испуњен је са 24 тачкасто испрекиданих водоравних линија.

Марке су незупчане и штампане су у малим табацима од 12 комада поређаних у 3 водоравна реда по 4 марке у размаку од 3 мм. Марке у табаку одвојене су једна од друге линијама у боји ито у окомитом правцу трима непрекидним линијама у висини сва три реда марака, а у водоравном правцу са два реда испресецаних линија, дужине колико је широка марка. Цртеж који је иначе прилично груб, штампан је у типографији (књиготиску) са стереотиписаних оловних клишеја, код појединих марака у табаку је често нејасан, поједине црте местимично су сливене уједно или испрекидане. Марке стога показују међу собом извесне типичне разлике, које потичу од недостатака на самим клишејима. Могло би се рећи да свака марка у табаку представља засебан тип, као што их је Де Сметх описао у својој студији. Међутим, те разлике код појединих марака тако су незнатне да не долазе до јаснијег израза често и код марака истог положаја из разних табака.

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ

У програму издања пригодних поштанских марака за 1966. годину Заједница југословенских ПТТ предвидела је да се поводом стогодишњице наше прве марке изда п једна серија пригодних марака, што треба сматрати као први и основни део ове прославе. Имајући у виду да су многе земље у свету обележиле — стогодишњицу прве марке и са једном међународном изложбом поштанских марака, Заједница ће п у том смислу предузети неке кораке. Мора се имати на уму да ова прослава пада у време када се улажу сви напори да се што успешније спроведе привредна реформа и при томе свакако неби смели рачунати на неку мегаломанску изложбу, за коју би се утрошило неколико десетина милиона старих динара, као што је раније предвиђано.

ЗЈПТТ је упутила писмо свим републичким филателистичким савезима, од којих је затражила да одреде по једног представника, који ће ући у одбор за организацију изложбе односно просласе. Према садашњим прорачунима прва изложба би се одржала у Беграду, а касније ако се то покаже практичним, изложбе би се у скраћеном обиму одржале и у осталим републичким центри-