Филателиста

На нашим аукцијама до сада се нудио углавном материјал, који сопственици не могу да продају или замене на редовним друштвеним састанцима, или материјал, који иначе редовно продају на састанку, али покушавају да с њиме прођу на аукцији већом ценом. Овакав материјал није за аукцију, било зато што се нуди одвећ скупо или зато, што се ради о роби, које има толико, да је по понуђеној цени може свако увек набавити и не треба да чека на аукцију.

Наравно, и овакав материјал могао би доћи у обзир за аукцију али само ако то његов сопственик жели да понуди по знатно нижој цени. У случају веће понуде оваквог материјала по нижим ценама, свакако би дошло и до пада олносне цене и за робу, која се нуди на редовним састанцима.

Да би аукција постигла наведени циљ и задатак нужно је да и сама понуда материјала буде тако организована, да се јасно опрта вредност сваког појединог објекта. Ово организатори треће аукције, изгледа, нису држали на уму, јер је понуђени материјал био толико измешан. да је само мањи број лотова претстављао изразиту целину. Серија „Прве животиње" била је например помешана са мање вредним серијама у лоту, тако да се у цени лота губе цене појединих серија. Већина осталих лотова садржавала је такођер мешани материјал, а опис истог у билтену био је тако уоппттен (чисте марке"!), да се уопште није могло из описа ништа закључити. Већина ових лотова личила је више на ковертице т.зв. „Масенваре“ и пре би спадала у неки лутритски згодитак него у озбиљан лот за аукцију.

Мосталом, пропуштање и оваквог материјала на аукцију разумљиво је из простог разлога, што другог понуђеног материјала није ни било, па је изнето оно, што је понуђено. Међутим, ако наше аукције не поприме озбиљнији изглед и не обухвате материјал, који ће оправдати циљ наших аукција „оне неће моћи ни да се одрже још дуго. А то у интересу наше филателије не би смели никако да допустимо.

Наше друштвене аукције треба да се развију у истинску. макар и малу, берзу марака, која ће бити барометар цена оних марака које се јављају на нашем тржишту. Како у нашој земљи ни нема

ни таквих колекционеђа који би могли да за откуп марака издвајају милионске суме, то је за наше домаће тржи-

ште марака довољан и овакав друштвени оквир аукције.

Потребно је дакле да се интензивном пропагандом и већим залагањем свих

24

наших сабирача марака ова наша берза оспособи за постављени задатак, а то ће моћи само ако ову акцију сви помогнемо, у првом реду понудом оних марака и онаквог материјала, који је у датом моменту најинтересантнији, а нарочито онај за који тржишна цена није чврсто одређена.

Било би веома корисно када би у ову сврху организатори аукције прикупили податке о томе, које се марке код нас највише траже, а нема их у понуди на друштвеним састанцима, затим које марке сопственици не нуде ради њихове одвећ ниске каталошке цене, па би на основу ових података лакше дошли управо до оног материјала, који треба првенствено износити на аукције. Наравно, да сав овакав материјал треба пустити у понуду по слободно утврђеним ценама без обзира на његову каталошку цену, јер само на тај начин може да се и добије такав материјал за аукцију и да се кроз њу дође до утврђивања његове реалне тржишне цене.

Други важан недостатак наших аукција је релативно мала посета интересената. Присуство великог броја гле далаца" само омета нормалан ток аукције, тим више што се аукција одржава за време редовних друштвених састанака. Треба наћи начине да се на аукције привуче већи број интересената, и то како из Београда тако и из унутрашњости. У ту сврху помогла би и одговарајућа пропаганда аукпије како преко листа „Филателисте" (тако и путем дневне штампе, а нарочито госзедством осталих савеза MH подружнтца. При томе треба објавити и главне ставке из билтена али тако, да се јасно види, о каквим се маркама ради, а не да се наводе само „лотови" и њихова почетна цена без таквог поближег описа што они садрже!

Коначно треба приметнти, да је за:

пажен скоро потпун изостанак како Савеза тако и подружница са наших аукција, а нисмо на њима видели ни

наше трговине марака, и ако је управо у њиховом највећем интересу. да се оваква једна мала берза одржи. Изналозжење правих тржишних цена пре свега за наше марке (подразумевајући ту не само нову већ и стару Југославију као и све марке са нашег подручја) утиптало во сада од највећег значаја. је је сала би и на формирање цена наших марака на иностраним тржиштима, а то је упра„граница отворена" па нема никатвих сметњи да се у слоболнијој размени са иностранством и наше марке јаче афир, мирају на светском тржишту марака. Др. Есминтер