Филателиста

ПРИГОДНЕ МАРКЕ ПОВОДОМ СТО.

ТОДИШЊИЦЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АКАДЕМИЈЕ ЗНАНОСТИ И УМЕТности Ова пригодна спомен марка, по прогтраму, требало је да изађе у мају месецу. Међутим, пуштена је у течај тек 15. јула ове године. Ликовно решење: Андреј Миленковић, академски сликар из Београда. Слика на марки, маслинасто мрке боје, приказује у проФфФилу ликове Јосипа Јураја Штросмајера, оснивача Академије, и Фрање Рачког, њеног првог председника, раЂена по плакети Вање Радауша, академског вајара из Загреба. Марка је израђена у Заводу за израду новчаница у Београду у комбинацији офсета и линијске дубоке штампе, по гравури Станимира Бабића, гравера из Београда, у табацима од 50 примерака. Папир кредаст, зубчање чешљасто 12,5. Величина марке 30х37 мм, а саме слике 26х 33 мм. Тираж 2 милиона примерака.

С. Остојић

Вредно је забележити

Реч је о једном младом доктору медицине који је прошло лето 1965. године провео на обалама Јадрана. Долао је човек да проведе годишњи одмор у тој новоотвореној туристички привлачној лепој земљи. Да је особа у првом плану ове белешке филателиста — погодили сте сви, нисте само знали да он до те посете Југославији није показивао интересовање за наше марке. Не само за наше, већ ни за које друге осим за америчке и грчке; ове последње више по нској традицијп због предака његових.

Туризам је овог пута помогао филателију. Наш пријатељ Џан ни сам тачно не знам зашто је ступио у дубровачку Југофилателијину продавницу. Можда поднебље, прошек, веселост наших људи, Дубровачке летње игре, и низ дру: гих догађаја стварали су жељу да се макар за успомену понесу и неке марке. У продавници све што ми је било понуђено учинило му се прекрасно. Да је било већи избор, Џан би још више долара оставио Југофилателији, а овако понео је све што је могао „јер како не би када су то све веома јефтине марке — тако је барем њему изгледало.

Касније, код куће у Вашинктону почео је да мења мишљења. Ту, после посете највећих филателистичких радти још: увек је био кратак, беспомоћан гледајући на празнине у албуму. На љубазност овдашњих трговаца није вредело полагати много наде, њихова пажња није му помогла око Есперанта, блокова Железница, итд. Са предратном Југославијом и другим нашим старим маркама као да су све галије биле потопљене.

У сличним ситуацијама, када су били у питању грчке марке, Џан је знао и прибегавао је најсигурнијем решењу — обраћао се дирекно трговцима марака у Грчкој. Оданде би му редовно стизала утеха, било то у нарученим маркама, или неком врстом обећања да ће се његовој манко листи посветити брига и даће бити услужен првом могућом приликом, или ако ништа више, упућавали су га барем на најповољнију фирму овде у САД. Зато то не би био случај и са Југофилателијом резоновао је Џан. Оптимизма је било још: и више с обзиром да је Југофилателија једини наш претставник трговине маркама. Може ли ко бити боље упознат са стањем у земљи да је сусед покуповао све марке да им вештачки подиже цене. Не треба много речи за објашњење да је оптимиза непримењив у нашем случају. То је било јасно нашем новом скупљачу југословенских марака после првог одговора из Београда. Показало се на његово изненађење да је могао бити боље снабдевен југо словенским маркама из суседне Грчке него од Југофилателије. Дотле је само сумњао, а после примакао наша два каталога А и Б за 1966. годину чинило му се непобитно — све је говорило у корист фаворизирања једино послератних марака.

— Мени тај ваш каталог много не помаже, ја се још увек служим СЦОТТ — ом.

— Како не помаже2! СЦОТТ био бољи2

== Можда ви ваше марке знате по

Зашто би

називима, — чудно ме гледајући, настављао је Џан — али за ме не,.... мени ни са речником није

лако. Верујем да су у истом сосу и нови југословенски филателисти, Биће да је то због политичке нетрпљивости предратних режима. Нисмоли у правуг Мој сабеседник за тренутак је очекивао одговор, па наставио.

— Знате ви сигурно имате те каталоге, онај дебљи има лепе фотографије, има цене за сваку поје-