Филателиста

Dr. Alfred Nick (Zagreb)

OBODSKA ŠTAMPARIJA.

U FILATELISTIČKOJ LITERATURI

Ovih dana u velikoi dvorani pošte Zagreb 1 otvorena je vrlo interesanina izložba posvećena Kosiniskoi tiskari, prvoi štampariji na Slavenskom Jugu, onoj istoj, u kojoj je (1483. god.) štampana prva knjiga u glagolici, u svijetu poznati Kosiniski misal.

Posve je razumljivo, da se na izložbi prikazuje redoslijed osni_ vanja i drugih, najstarijih štamparija u svijetu i, posebno, u našim kraievima (Mainz oko 1445, Bamberg oko 1460, Strassbourg 1460, Кот 1 Subiaco kraj Rima 1465, Rim 1467 Plzenj, Augsburg i Basel 1468, Pariz i Nirnberg 1470, Ulm 1472, Rudim, Lyon i Utrecht 1473, Valencia 1474, Barcelona 1475, London, Venecija- Bruxelles i Rostock 1476, Ženeva i Prag 1478, Leipzig 1481. Kosini 1482, Krakov 1491, Istambul 1505, Amsterdam 1506 itd), pa naravno i prve crnogorske štamparije u Obodu, koja je osnovana 1493, dakle pred 464 godine, nepunih pet decenija Dposlije Gutembergovog otkrića tiskarskog sloga.

Nažalost, upravo pred nekoliko nedelja. izgorjela je na Cetinju velika štamparija, koja danas nosi slavno ime prve crnogorske štampa–nije, pa me je taj žalostan događaj ponukao da napišem nekoliko riječi o markama posvećenim Obodskoji štampariji i o pisanju jednog nekog vodećeg udžbenika o tom izdanju crnogorske pošte.

Povodom 400-godišnjice Obodske štamparije izdala je Kneževina Crna Gora 1893. god. prigodno jubilarno izdanje s tim, da je na redovnom franko izdanju od 1891 (knjaz Nikola) natisnut pretisak »Proslava štamparije 1403—1893«. Pretisak je izišao u tri naklade. Prve dvije naklade imale su pravilna i jasna slova, a razlikovale su se Širinom ruba i bojom, dok su slova u trećoj nakladi bila nepravilna i ponešto neuredno stilizirana.

Obodsko izdanje izazvalo je razumljiv interes u filatelističkim krugovima Evrope te ono i danas zauzima značaino mjesto u vodećim katalozima (Yvert, Zumstein, Michel), iako su naknadno utvrđeni noOVOtisci, pa ı falzifikati pretiska.

Tim više iznenađuje način, kako o tom izdanju piše Theodor Haas, autor njemačkog filatelističkog udžbenika »Lehrbuch der Briefmarkemkunde« (naklada Braće Senf, Leipzig 1905).

U poglavlju o pretiscima autor spominje špekulativne namjere kao jedan od povoda za izdanje maraka s pretiskom te na str. 424 u prvom redu navodi crnogorsko Obodsko izdanje iz god. 1893 kao klasičan primjer špekulatavnog pretiska. Citirat ću ga: »Zu den spekulierenden Staaten ist unter anderen Montenegro zu zahlen, dessen JubiIsumsaufdruck von 1893 auf den damals kursierenden Marken hochst iuberfliissig war, feierte er doch nichts geringeres, als die vor 4U0 Jahren stattgehabte Errichtung der ersten — Buchdruckerei im Lande der schwarzen Berge. Allerdings ein welterschutterndes Ereignis«.

U prijevodu ova drska ı sarkastična ocjena glasi:

»Među države, koje špekuliraju (misli se s pretiscima, op. A.N.)

treba uvrstiti pored ostalih Crnu Goru, čiji je jubilarni pretisak iz god.

6