Филателиста

počasni član više stranih akademija i društava. Između dva rata podiže kod nas higijenske ustanove i organizacije zdravstvenu službu. Za vreme II svetskog rata interniran je u Grac. Škola narodnog zdravlja u Zagrebu nosi od 1958. njegovo ime. Pisac je više značajnih dela iz oblasti zdravstva i socijalne medicine.

JOAKIM KRČOVSKI (—1820) — književnik (Makedonija), prvi je, pored Kirila Pejčinovića, koji je počeo da objavljuje knjige na makedonskom jeziku, pa je početak makedonske književnosti na narodnom jeziku tesno vezan za njegovo ime. Bio je učitelj i sveštenik u Makedoniji. Štampao je 5 spisa sa moralno-didaktičkim temama: Osuda praznoverja raskoši i sl. u kojima je data verna slika života makedonskog naroda početkom XIX veka, a od kojih su neka doživela i veci broj izdanja.

MARKO MILJANOV (1838—1901) — crnogorski junak, vojskovođa, vojvoda i pisac; tek u 50-oj godini naučio da čita i piše; pisao Uuspomene iz svoga života i života drugih junaka. Zbog ovoga, dela koja je vapisao imaju posebnu književnu vrednost, a najpoznatije je „Primjeri čoistva i junaštva” — jedno od naših najlepših proznih dela, zatim „Pleme Kuči” i „Život i običaji Arbanasa”.

VASA PELAGIĆ (1838—1899) — predstavnik utopiskog socijalizma kod Srba u drugoj polovini XIX veka. Rođen je u selu Gornji Žabari (Bosna i Hercegovina), školovao se u Beogradu, gde je učio nižu gimnaziju i bogosloviju. Kasnije otišao u Rusiju i na Moskovskom univerzitetu se upoznao sa delima ruskih revolucionarnih demokrata. Po povratku postao upravitelj Srpske-pravoslavne bogoslovije u Banja Luci — prva srpska srednja škola u Bosni. Bio prosnan u Malu Aziju pod optužbom da kritikuje turski režim u Bosni. Odatle se spasao ruskom pomoći. Po povratku u zemlju odriče se verske službe i učestvuje u Đosanskom ustanku 1875. godine. Zbog širenja socijalističkih ideja u Srbiji nekoliko puta je bio proterivan. Izdaje niz knjiga i brošura o socijalizmu. Smeta reakcionarnom režimu u Srbiji zbog čega je često zatvaran, i umire mučeničkom smrću u požarevačkom kaznenom zavodu, 1899. godine.

OTON ŽUPANČIČ (1878—1949) — najveći savremeni slovenački pesnik, sa Cankarom predstavnik „Slovenačke Moderne” kao najplodnijeg perioda u novoj slovenačkoj književnosti. Lirika puna sveže erotike, vitalnosti, mladalačke borbenosti, ljubavi za rodnu zemlju, njen narod, slovenački pejzaž i pun osećaj za melodiju stiha i jezika. Pisao je i dečju poeziju. Bio je pesnik borbe za nacionalno i socijalno oslobođenje. Istakao se najveći slovenački prevodilac — najznačajniji su mu prevodi Šekspira. Imao je veliki uticaj na slovenačko pesništvo i na razvitak književnog jezika.

Marke su štampane u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu, u tehnici jednobojne linijske gravure u tabacima od 50 komada. Likovno rešenje je dao akademski slikar Andreja Milenković, dok su gravure pripremili: V. Cvetković i D. Andrić.

Format marka 30 % 37 mm slika na marki 26 X 33 mm

Zupčanje: češljasto 12 1/2 Datum puštanja u prodaju: 16 februar 1970.

Istog dana Biro za poštanske marke i izdavačku delatnost pustiće u prodaju dva prigodna koverta po ceni od 1 dinara svaki.

32