Филателиста

ŠARPLANINAC — visok, vrlo snažan pas, široke glave, kratke njuške. Karakteriše ga duga, prava i gusta dlaka. Neustrašiv i nepodmitljiv čuvar stada i objekata. Najbrojniji na Šarplanini a odgaja se i u drugim planinskim područjima Srbije, Makedonije, Crne Gore,

Bosne i Hercegovine.

Izbor motiva za Ovu seriju izVrŠIO je profesor Veterinarskog fakulteta u Beogradu, dr Slobodan Pavlović, dok je likovnu obradu dao akademski slikar Andreja Milenković.

Marke su štvampane u švajcarskoj štampariji »Hćlio CourvoisierT«, La Chaux-de-Fonds, u višebojnoj heliogravuri u tabacima od 100 komada.

»100-GODIŠNJICA TELEGRAFA U CRNOJ GORI

Povodom ploslave »100-godišnjice telegrafa u Crnoj Gori« Zajednica jugoslovenskih PTT izdaje poštansku marku od

0,50 din. tiraž: 2,000.000 komada

Među prvim reformama koje je sproveg u zemlji, crnogorski knez Nikola je predvideo uvođenje telegrafske službe. Interna telegrafska služba datira od kraja 1969. godine, a međunarodna od početka 1870. godine. Prva telegrafska konvencija je potpisana u Beču 18. februara 1869. godine, između Crne Gore i Austrije, dok je pakon o telegrafu obnarodovan 1870. godine. Tako je telegratska služba u Cunoj Gori od samog pečtka bila regulisana zakonom, koji je bio u isto vreme i prvi obnarodovani zakon u toku vladavine kneza Nikole.

U martu 1881. godine, Crna Gora se dogovorila sa turskom Direkcijom telegrafa u vezi konstrukcije i ujedinjavanja telegrafskih linija na granici između Ulcinja i Skutara. U avgustu iste godine, sličan sporazum je postignut između Crne Gore i Austrije, i njime je predviđeno spajanje telegrafskih linija na granici između Antivara (Bar) i Sutomora. Ovim sporazumom jet akođe predviđeno da kontrolne stanice budu: Skutari i Ulcinj, između Turske i Crne Gore, i Ulcinj i Dubrovnik, između Crne Gore i Austrije. Telegrafske stanice su vršile stalnu službu, s obzirom da je ta linija bila međunarodnog karaktera. Ova linija je služila kao posrednik u razmeni teleerama zemalja Evrope i Turske, ı u ovo vreme bila je veoma korišćena, jer je već 1883. godine tom linijom bilo izmenjano 12.914 telegrama.

Time se nezavisna država Crna Gora uključila u međunarodni telegrafski saobraćaj povezujući se sa zapomnod Evropom preko naših teritorija okupiranih od Austrije, i na istoku preko teritorija okupiranih od Turske. Inače, na okupiranim teritorijama izgrađena je prva telegrafska linija od Austrougarske uprave, i to u Sloveniji 1847, Hrvatskoj 1850. i Vojvodini 1853. godine, dok je Kneževina Srbija uvela ielegraf 1855. godine. Prva telegrafska linija u Bosni i Hercegovini datira od 1860. godine, a Makedoniji od 1870.

Likovnu obradu marke posvećene ovom jubileju kao je Andreja Milenković, slikar iz Beograda, a štampanje je izvršeno u tehnici irobojnog ofseta u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu, u tabacima od 9 komada. Na marginama tabačića nalazi se prigodan tekst na srpsko-hrvatskom jeziku (ćirilicom):

»STO GODINA TELEGRAFA U CRNOJ GORI« CETINJE, 1870 — 1970

\ \ \ 18 у