Филателиста

прљаним маркама нисам на њих обратио никакву пажњу. Тих комада сам се сетио тек касније, када ми је професор Никитовић показао две марке из своје збирке Црне Горе. Обе марке показивале су сасвим јасан абклач, који није био потпун већ је оцтавао само кнежеву главу, део ловоровог венца и део оквира са натпиалма. Већ сам абклач био би довољно интересантан, јер то није баш свакодневна појава на маркама Црне Горе, али највише ме је изненадило и заинтересовало то што је био црне, заправо тамно сиве боје. Један од ових абклача је необично фин и прецизан, са танким и јасним потезима, док други показује извесну разливеност и делује као да је мало замашћен. Боја абклача ме је у првом моменту навела да помислим да јеупитању неки махерајја ли ме је професор убрзо разуверио објаснивши да их је пажљиво испитивао, и да је скоро сасвим немогуће поверовати да би неко успео тако прецизно да фалсификује цртеж марке. У то сам се и сам убрзо уверио када сам лупом пажљиво прегледао абклаче. У осталом, сумњам да би неко фалсификовао само део цртежа и при том уоптребио боју која ни случајно не личи нажуту боју саме марке (вредност од 2 новч.). Када сам упитао професора како објашњава боју абклача он је само слегао раменима.

Оних својих „запрљаних" комада сетио сам се тек када сам дошао кући. Пошто сам их пронашао установио сам да се ради о потпуно истој појави, само далеко слабије израженој. Само један од тих комада заслуживао је пуну пажњу. Абклач је захватио део спољашње и унутрашње танке оквирне линије, и слово Ги О из блока са натписом „ЦР. ГОРЕ". Боја је била црна, али се јасно моглО видети да је „сиромашна“. Истовремено сам установио још једну интересантну ствар. Док су комади из збирке професора Никитовића показивали све карактеристичне знаке абклача, дакле и померенос у односу на цртеж марке, на комаду из моје збирке се сасвим јасно могло приметити потпуно поклапање. Нормално, још увек ми није било јасно како је могла да настане ова особеност Додуше у свим могућим и немогућим поставкама и обрадама Црне Горе постоје неке не баш сасвим јасне ствари, али ја ипак нисам осећао никавку жељу да тој већ импозантној гомили додам још један део. Зато сам се обратио једном штампарском мајстору који је своју каријеру пре 20 година започео као типомашиниста. Да не отежем много како је текао наш разговор, изнећу што верније моTV његово мишљење и објашњење ове појаве.

Приликом сваког штампања на подлози се накупи нечистоћа, а може да се деси да на неки начин на њу доспе и боја. Зато се с времена на време, нарочито између штампања двеју различтих ствари, врши чишћење подлоге гасом (петролеумом). Уколико се чишћење не изврши добро, на неким местима се може задржати боја, норчито под условом да је уопште доспела на пологу. Осим тога, ако перолеум није доброг клавитета, ако садржи масних супстанци, онда се оне могу везати са бојом, читаве баре или језера боје, већ само као мале површине подлоге на којима је боја површински апсорбована, упијена. Ако се убрзо затим приступи новом штампању, полеђина папира под пртиском „извлачи“ боју из подхоге те се појављује својеврстан абклач. Тако настао абклач се потпуно поклапа са сликом марке. Ако се грешком убаце два табака папира, онда полеђина оног који не належе директно на штампар-

11