Филателиста

Аипломе: Иванковић Звонимир, Загреб за експонат „Наш Лењин“ и исти излагач за експонат „Револуција народа Југославије 1941. — 1945.".

Почасна група: Заједница Југословенских ПТТ, Београд са експонатом на тему Револунија и Револуционари. 1

Ванконкурсна класа: Новаковић Др Бранислав, Београд (члан жирија изложбе) имао је експонате Омладинске радне акције у Југославији и експонат „Смрт фашизму — слобода Народу", те експонат Новаковић Љубомира и Др Бранислава, Београд Бердап".

Узевши у обзир целокупни пласман југословенских излагача на овој искључиво тематској изложби, међународног. ранга, можемо закључити да је добар и да је југословенској филателији донео после више година на међународној арени веома солидан пласман. Истовремено да констатујемо да је ово после низа година први заједнички иступ југословенских филателиста на једној међународној изложби и да је већ на заједничком старту забележен видан успех, који заслужује југословенска филателија. Посебно је важно то истаћи када се има у виду да наши излагачи не располажу ни са довољно знања ни са довољно искуства, ни са захтевима које данас намећу прописи ФИП за тематске изложбе. Стечена искуства треба користити и наставити са започетим радом. Успех неће и у будуће изостати.

ОТВАРАЊЕ ПОШТА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1858—80.

Историја званичне српске статистике отпочела је 1862. године када је Административно одељење Минстарства финансија издало свој први „Државопис Књажества Србије", оно што би ми данас прецизније, мада сувопарније, назвали „статистичким годишњаком". Рађен по узору на остале европске статистичке годишњаке, српски „Државопис“ садржавао је готово све оно што улази у едицију ово. га карактера. У њему се могу наћи подаци о уласку и изласку „еспапа" из Србије, о броју рођених и умрлих, о одржаним панађурима, о школама, о пијачној цени кромпира и лука за сваки месец неке године, јаном речју све изузев податка о поштанском саобраћају.

Интересантно је да овај недостатак „Државописа" није прво привукао пажњу ПТ одељења министарства унутрашњих дела, већ једног члана Главне контроле, рачуноиспитача Адолфа Јакша, који се готово искључиво бавио контролом поштанских рачуна. Почетком седамдесетих година прошлог века Јакш је склопио договор са Министарством финансија да, уз одређену награду, изради поштанску статистику „од почетка па до данас". Педантни рачуноиспитач је на време завршио своје дело, које је обухватило период до 1872., и доставио га на преглед Министарству. Ту је међутим дошло до застоја, тако да је Јакш морао да интервенише код новог министарства у току 1875. и 1876. Питање објављивања његовог дела било је поново размотрено, тако да се оно, допуњено подацима за период 1872 — 75, коначно појавило 1882. под насловом „Прва поштанска статистика по унутрашњој поштанској радњи Краљевине Србије од 1858. до 1875".

ПРЕТФИЛАТЕЛИСТИЧКИ ПЕРИОД (1858—66) Осим већ постојећих пошта, у времену од 1858. до 1866. отво

рено је још осам нових, и то две у 1860. и 1862. и четири у 1964., тако да је Србија дочекала увођење марака са укупно 43 поште,